(Михаило Меденица)Сећа ли се ко Старог Грацког, некада косовске питомине, села домаћинских и добродушних људи, сеоске цркве, кафане, гробља…Данас, заправо петнаест година већ, гробље није уз село, већ је нешто кућа остало мимо гробља, остале су живе хумке, свратишта живих мрца, прагови који живе за дан мртвих – оних 14 жетелаца који су дана налик јучерашњем, датума истог, године давнашње, пали ко снопље у житу које су пошли да…С поља се 14 жетелаца никада није вратило у село. Побијени су ко пси луталице у махнитој хајци пијаних ловаца. Шиптари су пуцали у тела, па у лешеве, па у унакажене лешеве, па у ваздух да објаве „благовести“ и прославе пир.Мало ко их се више и сећа, још мање помиње, данас тише него икада, јер 14 глава Старог Грацког, још 140 ког другог села, хиљаде свих косовских села и заселака прихватљива су изгледа жртва и за Србију, колико и за оне којима покушавамао да објаснимо како европске вредности немају алтернативу и да ћемо се за њих борити до последњег Србина.Доказали смо Грацком, Клечком, Радоњићким језером, Белаћевцем, Зочиштем, Хочом,Старо-Грацко Ораховцем…сваким знаним и незнаним белегом којег смо се одрекли зарад вишег циља…Којег, ако живи немају мира, а мртви смираја?! ...
СРБИН.ИНФО