(Горан Тешић)
Чудесна прича о Беловодју је везана за горњо-алтајски крај у Русији. Горњи Алтај се налази у јужном делу Сибира. На југо-западу се граничи са Казахстаном, на југу са Кином и Монголијом, на истоку са Републиком Тувом и Хакасијом, а на истоку са Кемеровском области.
У својој књизи “Руске утопије” Борис Јегоров пише да се прича о Беловодју проширила по целој Русији у XVIII веку. Тада је почела колонизација Горњег Алтаја, краја који је био богат плодном земљом и животињама у долини реке Бухтарми, притоке Иртиша. Тамо, у тај удаљени крај који се налазио између Русије, Кине и казахстанских региона, бежали су снажни крестјани, старообредници, козаци и други. О Беловодју су почеле да круже бајковито-легендарне приче, као о земљи која богато рађа хлеб и пиринач, да тамо има много грожђа и другог воћа, да у земљи има много злата, сребра и драгог камења. Сам назив Беловодје има географске основе јер се тамо налази река Бјелаја (Бела) и планина Белуха, али се, очигледно, мислило и на метафоричко значење имена јер је бело, белина знак чистоте и светости.
Иначе, име Беловодја се, такође, везује и за будистичко предање о легендарној скривеној земљи Шамбали, као и за кинеску, таоистичку легенду о земљи бесмртних која се налази на свештеној гори Кунлун, планинском ланцу у Кини на северу Тибета. ...
СРБИН.ИНФО
No comments:
Post a Comment