Преминуо Добрица Ћосић

Академик, један од највећих српских писаца и некадашњи председник СРЈ, Добрица Ћосић, преминуо је јутрос у 93. години.

Академик, један од највећих српских писаца и некадашњи председник СРЈ, Добрица Ћосић, преминуо је јутрос у 93. години.

Добрица Ћосић је рођен 29. децембра 1921. у Великој Дренови, код Трстеника.

Средњу пољопривредну школу похађао је у околини Неготина. У партизански покрет укључио се на самом почетку, 1941. године, где је био је политички комесар Ресавског партизанског одреда.

После рата завршио је Вишу политичку школу “Ђуро Ђаковић” у Београду.

Први роман “Далеко је сунце” објавио је 1951. године. То је књига с темом из Другог светског рата и револуције. Роман “Деобе”, објавио је 1961. Ћосићеви “Корени”, објављени 1954, је један од првих модерних српских романа.

Вишетомни роман “Време смрти”, објавио је од 1972. до 1975. године. Јунаци из “Корена” нашли су своје место у том роману о Првом светском рату, борби, страдању и трагедији српског народа.

Осамдесетих је објавио дела “Време зла”: “Верник”,”Грешник” и “Отпадник”.

Ћосић је књигу “Време власти” објавио 1995. године, од 2001. до 2008. у шест књига дневник “Пишчеви записи”, а “Време змија” 2009. године. Најновију књигу – дневник “У туђем веку” представио је почетком јуна ове године.

Добитник је бројних награда за књижевност у Србији и неколико књижевних награда у свету а три пута је номинован за Нобелову награду за књижевност, 1981, 1989. и 2011. године.

Читава његова јавна, књижевна и публицистичка делатност била је посвећена егзистенцијалним проблемима српског народа. Неретко је називан “оцем нације”, у позитивном, али и у пежоративном смислу.

У више наврата још шездесетих указивао је на егзодус Срба са Косова и Метохије због чега је годинама био политички анатемисан и искључен из јавног живота, потом је деценијама био нека врста политичког дисидента.

Успротивио се смени Александра Ранковића 1966. године, а 1984. је био међу оснивачима Одбора за одбрану слободе мисли и говора, који је бранио све противнике социјалистичке Југославије, без обзира на политичке ставове или националност.

Две године касније био је један од аутора Меморандума САНУ, у којем је анализирана тадашња ситуација у Југославији. Меморадум је наишао на бурне реакције у целој земљи.

Ћосић се сматра за идејног зачетника Српске демократске странке у Книну и истоимене странке у БиХ, крајем осамдесетих и почетком деведесетих година.

За председника Савезне Републике Југославије, коју су, после распада бише СФРЈ, чиниле Србија и Црна Горе, изабран је 27. априла 1992. године. После само годину дана и сукоба са председником Србије Слободном Милошевићем, смењен је са те функције. Године 2000. прикључио се покрету Отпор, али је касније изјављивао да то не би учинио да је знао да је финансиран из иностранства. Ћосић је био и први српски интелектуалац који је отворено предлагао поделу Косова и Метохије још деведесетих година.

После 2000. објавио је дела Пишчеви записи, Српско питање, Писци мога века, Косово, Пријатељи, Време власти и Време змија.

Последњи Ћосићев роман Време змије изашао је 2009. године и у овом роману реч је о дневничким белешкама које су настале у време НАТО бомбардовања од 21. марта 1999. до 1. јануара 2000. године. Члан Српске академије наука и уметности био је од 1970. године.

Реаговања на вест о смрти Ћосића

БЕОГРАД – Добрица Ћосић је “човек епохе коју је означио као људско добро, али и као власт, зло и змију”, изјавио је управник Библиотека Матице Српске и дописни члан САНУ Миро Вуксановић реагујући на вест о смрти познатог књижевника и политичара.

“Створио је мало моравско човечанство. Као писац ће бити памћен док је српског језика, међутим, као политичар ће трајати краће. И то је добро за укупну српску културу. Као човек је био пријатан, духовит и заводљив. Био је пророк, остварио се његов песимизам”, навео је Вуксановић.

Књижевник Милован Витезовић оценио је да Ћосићу припадају последње деценије 20. века.

“Као што је први део 20. века припао Бори Станковићу, као што је средина века припала Иви Андрићу и Милошу Црњанском, тако су последње деценије 20. века међу српским романописцима припале Добрици Ћосићу”, рекао је Витезовић.

“Он је до овог часа писао и био највећи живи српски писац. Дело му је импресивно, обимом и домашајима. Његови романи су најцеловитији и најуверљивији приказ свеобухватног живота Срба и њихове судбине у историји и политици друге половине 19. и целог 20. века”, истакао је Витезовић.

“Романи су велика галерија националних типова који су најчешће и пуни искази српског менталитета. Зато ко хоће да добро упозна Србе, упознаће их познавањем Ћосићевих јунака”, закључио је Витезовић.

Академик Матија Бећковић изразио је данас дубоко жаљење због смрти Добрице Ћосића, оценивши да је реч о великом епском песнику српског народа и језика и “најзначајнијем Србијанцу после Другог светског рата”.

“Наш заједнички пријатељ, Милован Ђилас рекао ми је једном приликом да је Добрица Ћосић најзначајнији Србијанац после Другог светског рата. Пошто је то казао неко позванији од мене да то каже, мени преостаје да му се придружим”, рекао је Тањугу Бећковић.

“Има дубоке симболике и у томе што се његова смрт поклопила са најновијом катаклизмом Србије коју је опевао”, доадо је Бећковић поводом смрти великог српског писца и политичара.

Легенда српског новинарства, публициста Слава Ђукић, аутор већ две књиге о Добрици Ћосићу рекао је у изјави Тањугу да је Ћосић “део историје српског народа” и подсетио на изузетну продуктивност писца који је радио до последњег дана.

“Боловао је од свих болести које се могу замислити, али је опстајао и продужио је живот који је био врло продуктиван”, казао је Ђукић.

Ћосић се “поистоветио са судбином свог народа” додао је он.

“Било је тренутака када је уживао, али и тренутака када је више патио, а за то није имао више разлога”, напоменуо је Ђукић.

Он је испричао да је Ћосића упознао одмах после рата и када су по његовим сопственим речима “обојица стигли у војничким цокулама у Београд” и да је њихов однос је био изузетно присан.

Рукопис који је управо припремио за штампу и који би требало да буде његова трећа књига о Ћосићу, садржи разговоре које су водили током вишедеценијских сусрета и у њему ће се опростити од свог пријатеља, рекао је Ђукић.

Новинар Радован Поповић, аутор двадесетак биографија највећих југословенских писаца изјавио је Тањугу: “Нисам срео већег писца на простору бивше Југославије, а једноставнијег”.

“О себи је вазда скромно говорио, иако је био сведок и саучесник у многим временима и догађајима”, рекао је Поповић.

“Ћосић је волео да нагласи да служи српском народу”, истакао је он, додајући да му је бескрајно захвалан на поверењу које му је указао када му је дозволио да напише његову биографију “Време писца” (досада три издања).

Вишеструко награђивани песник и произаиста Рајко Петров Ного је Тањугу поводом смрти Добрице Ћосића изјавио да је велики писац имао “одважности да проговори о крупним беспућима наше новије историје, способност да острасти и књижевно уобличи диспаратне идеје и моћ да оркестрира са мноштвом разноликих људских судбина”.

“Осведоченом епском снагом, Ћосић је импресивно мноштво својих ликова увео у наше време и њихове судбине осенчио дубином оне историјске вертикале која се неда забораву, која укида кратко памћење”, истакао је Ного.

Према његовим речима, оваква Ћосићева проза “ваљда и чини његову романескну творевину огромном броју читалаца истински узбудљивом”.

“Ако је Десанка Максимовић (умрла у 95. години) била та столетна словенска липа која је тешила Србе, ту пасторчад историје, Ћосић (умро у 93. години) је био тај столетни храст који је Србе и жалио и постиђивао и узнемиравао, не осврћући се нимало на оне који су га и у старости каменовали”, рекао је Ного.

Академик, песник Милосав Тешић говорећи о преминулом колеги по перу казао је да је Ћосић умро “са ореолом истинске националне величине”.

Према његовим речима, “ма из којег угла, ма из које идеолошке позиције сагледавали, књижевно, мислилачко и политичко деловање Ћосића, он је несумњиво незаобилазна појава у историји српског народа друге половине 20. века”.

“Његово свеукуопно дело јединствен је израз жртвовања за тај народ проистеклог из потпуне љубави према њему”, нагласио је Тешић, истичући да суе “његова драматична књижевна епопеја, а нарочито “Време смрти”, изузетна литерарна сведочанства о несрећама библијских размера које су пратиле нашу нацију током последњег столећа”.

Ћосић је, сматра академоик Тешић, “велики симбол жилавости и упорности Срба у борби за одржање у свирепом свету”.

“Уз потопску хуку српских река, напустио нас је Ћосић са очуваним достојанством најнападанијег српског писца”, закључио је Тешић.

(Новости, Танјуг)

...



СРБИН.ИНФО