Рад на пројекту гасовода који иде дном Црног мора и заобилази територију Украјине започет је у јуну 2007, врло брзо после завршетка у то време последњег по реду „рата због гаса“ који је започео Кијев. Заједно са „Северним током“ који је постављан по дну Балтичког мора, „Јужни ток“ је требало да из шеме испорука руског гаса Европи искључи систем за његов транспорт из политички нестабилне Украјине. Тако је јужна маршрута требало да обезбеди гас за Бугарску, Србију, Мађарску, Хрватску, Словачку, Словенију, Аустрију, Грчку и Италију. Укупна вредност гасовода који би имао годишњи капацитет од 63 милијарде кубних метара гаса процењује се на 16 милијарди долара. Мада је било планирано да грађевински радови на изградњи „Јужног тока“ почну 2013.године, „Газпром“ је исправио динамику припрема за почетак изградње, и 7.децембра 2012. радови на постављању гасовода су у присуству руског председника започели. Требало је да у децембру 2014. почну радови на поморском делу гасовода, због чега је у бугарску луку Варна достављен део цеви за прву грану. Међутим, „Јужни ток“ је наишао на жесток отпор САД-а. Још у јулу 2009. Бугарска је објавила да се повлачи из пројекта због свог учествовања у изградњи гасовода „Набуко“ за који лобира Вашингтон и који треба да споји налазишта гаса у Азербајџану и иранском Јужном Парсу са Европом. Међутим, до краја 2010.године Софија се вратила у пројекат, али је већ у јануару 2011. тадашњи европски комесар за енергетику Гинтер Етингер позвао европске државе да одговоре Русију од изградње гасовода, у корист украјинског система за транспортовање гаса. У априлу 2014. под притиском САД Европска комисија је донела резолуцију против градње „Јужног тока“, а почетком јуна, после састанка са америчким конгресменима, премијер Бугарске Пламен Орешарски је објавио да привремено обуставља радове на изградњи гасовода по територији Бугарске „док се не отклоне примедбе Европске комисије“. У септембру је одлука европских парламентараца, који су у фотељама Европске комисије завршавали своје мандате, позвала учеснице пројекта да сасвим одустану од изградње „Јужног тока“, без обзира на чињеницу да су за радове на постављању његових сувоземних деоница већ уложена значајна средства. *** Бугари ће тек процењивати штету коју су њиховој земљи нанеле сопствене власти тиме што су се сложиле да раде под притиском Вашингтона и Брисела, а на штету националним интересима. Јер када гасовод буде завршен у потпуности Бугарска је могла да за транзит гаса годишње добија 2,5 милијарди евра, у складу са споразумом, потписаним на Десетом међународном инвестиционом форуму у Сочију. Сада је Русија уместо изградње гасовода кроз Бугарску закључила споразум са Турском о проширењу гасовода „Плави ток“ који је већ постављен по дну Црног мора. Његов капацитет ће се повећати до већ поменутих 63 милијарде кубних метара. А први корак ће представљати модернизација станица за препумпавање гаса које се налазе дуж постојеће гране, што ће омогућити да се 26 -30 милијарди кубних метара гаса који се испоручују Турској повећа за још 3 милијарде кубних метара. Од те количине Турска ће трошити 16 милијарди, а преостала количина ће се транспортовати Европи. Међу земљама по чијој територији је требало да пролази „Јужни ток“ највеће губитке ће претрпети Бугарска, али ће их имати и Србија и Мађарска које су се већ укључиле у изградњу сувоземних деоница гасовода по њиховим територијама. Ипак, што се тиче те две земље, ствар се може поправити јер је у плану изградња гасног хаба у делу Турске који се граничи са […] ...
СРБИН.ИНФО
No comments:
Post a Comment