После две и по године владавине данашње коалиције јасно је да је питање државне политике према српском народу изван граница Србије стављено по страни и плански занемарено. Нова година најављена нам је као политички важна и економски кључна. Нема међутим оних тако познатих препрека и условљавања… Представници САД и ЕУ, хегемона савременог Балкана, као да су блажи према влади Вучића, Николића и Дачића него према Милошевићу када је издао РСК, Ђинђићу када је противно закону испоручио Милошевића хашком руглу, Коштуници када се искрено борио за очигледан пораз, Тадићу када је био у фази извињавања… Питам се само да ли је то зато што су садашње власти „шампиони реформи” или зато што за разлику од свих побројаних „нису националистичке”? Пошто су партије у Србији систематски кварене, јасно је да су претходне владе (можда са делимичним изузетком Коштуничине), када су понекад деловале мимо жеља Вашингтона и Брисела, то чиниле пре свега у страху од народне већине. Данашња влада нема тај проблем. Пре промене имена, програма и идентитета она је екстремизмом и неразумом за дуже време онемогућила формирање не само националистичке већ било какве опозиције посвећене одбрани националних и државних права… Напредни клуб од 2008. систематски посматра стање политичких права српског народа у региону. Током 2010. и 2011. било је чак и неког институционалног напретка у Србији, а сам наговештај систематске државне политике имао је одмах утицаја на терену – у осам суседних и околних држава у којима српски народ живи од давнина и имао је или има некакав политички статус. Данас је, нажалост, другачије… Праскозорје се претворило у нову ноћ… О АУТОРУ Чедомир Антић ,магистрирао историју на Универзитету у Бристолу, а докторирао је на Универзитету у Београду. Проучава српско-британске односе, а запослен је као доцент на одељењу Историје Филозофског факултета, Београдског универзитета. Антић је био председник Главног одбора Студентског протеста 1996-1997. Чедомир Антић је аутор националног програма Нацрт из 2002. године. Тренутно је председник Напредног клуба. После две и по године владавине данашње коалиције јасно је да је питање државне политике према српском народу изван граница Србије стављено по страни и плански занемарено. Уставне обавезе, законски оквири и слова стратегије остали су, кад је реч о државној политици према заграничним српским земљама, празно слово на папиру. Српска влада се данас мање бави и сразмерно мање улаже у 1,8 милиона Срба у региону него пре три године. Тада је радила забрињавајуће мало, неуједначено и несистематично. Данас ради мање и слабије. Поред слабог рада владе и државних установа, надлежно министарство је прво претворено у канцеларију, а канцеларија је потом укинута и припојена српској дипломатији. Чак је на Дипломатској академији МСП-а после две године укинут и курс посвећен српском народу у региону… Недавни сусрет др Младена Иванића, председавајућег Председништва Босне и Херцеговине, једног од вођа опозиције у Републици Српској са председником и премијером Србије прошао је, а да га домаћини нису упитали какав је то споразум његова коалиција потписала са СДА. Да ли можда постоји опасност да о двадесетој годишњици Дејтонског споразума буде умањена аутономија Српске? Српски политичари из РС – то Милошевићу није било јасно, а Тадићу и Вучићу никако да постане јасно – не служе само да буду употребљавани у сврху сопствене власти. У праву је Борис Тадић када каже како су садашње власти у најбољим односима са Црном Гором а да притом нису решиле ниједан од отворених проблема између две државе. Да […] ...
СРБИН.ИНФО
No comments:
Post a Comment