Кости – Анализирајући 300 скелета са гробља у Мокрину, који датирају из периода 2100-1800. пре нове ере, а који се чувају у Народном музеју у Кикинди, професорка др Софија Стефановић из Лабораторије за биоархеологију на Филозофском факултету, дошла је до закључка да би на телесној грађи и мишићној маси тадашњем просечном мушкарцу позавидели и многи данашњи атлетичари.
- Готово сви мушкарци били су врло физички активни, а понекад је интензитет посла доводио до тога да се и тела костију закриве. Код појединих мушкараца, трагови припоја указују на значајну мишићну масу како на горњим тако и на доњим удовима, за чији развој би и врхунском спортисти биле потребне године упорног и интензивног вежбања – наводи Стефановићева.
Насупрот мушкарцима, живот у праисторији за жене није подразумевао обављање било каквих тежих физичких послова.
- Људски скелет у себи чува огроман број драгоцених информација о томе како су људи некада изгледали, чиме су се хранили, од чега су боловали, али и које физичке активности су обављали. Трагови припоја мишића на костима показују да жене, вероватно као последица вишег друштвеног положаја, нису имале никакве физички захтевне обавезе пре око 4.000 година. Жене бронзаног доба биле су високе око 155 центиметара, а биле су тешке између 55 и 74 килограма – додаје Стефановићева. ...
СРБИН.ИНФО
No comments:
Post a Comment