(Бранко Радун)
Ескалација насиља у источним деловима Украјине најозбиљнија су претња европској стабилности од времена Другог светског рата. Украјинска криза као и друге кризе показују онтолошку и идентитетску (не)утемељеност актера међународне сцене.
Украјина се представила као недржава, она је вештачка и шизофрена творевина, како би је назвао Хантингтон. Русија је показала виталност и капацитет да у изнудици зна и може стратешки да делује, Америка настоји да диктира догађаје у времену глобалне кризе, док ЕУ каска за њима, јер нема идеју, а и да је има, нема јединства и одлучности да је оствари. Сходно томе главни губитник украјинске кризе је ЕУ, док САД шири свој утицај, а Русија ојачава своје позиције.
Резиме тешке украјинске кризе, којој се крај и размере не могу сагледати, јесте да они који знају ко су и шта хоће напредују, а они који то не знају назадују. Америка је добила „своју“ владу у Кијеву, Русија је придобила Крим, као и регионе истока и југа Украјине. У тој постмодерној идеолошкој конфронтацији истока и запада изгубила је „ни-вамо-ни-тамо“ ЕУ, чије бирократе верују да се све може постићи стерилном еупропагандом, те корупцијом политичара и медија. Реалност их је демантовала. ...
СРБИН.ИНФО