Friday, April 18, 2014

ЗАБОРАВЉЕНИ УМОВИ СРБИЈЕ – МИЛАН ВЛАЈИНАЦ: Пословице, извор знања

Milan Vlajinac

Снимак из 1938.године – професор Милан Влајинац држи у крилу унука, данашњег професора Милана Пешића



Ако су народне пословице, између осталог, правилник понашања и деловања у разним животним околностима, зашто их онда не бисмо тако и користили – помислио је Милан З. Влајинац и још пре 80 година саставио збирку у којој се народне умотворине претражују као у рачунару.


Још само да напише датум и да се потпише, па ће књигу моћи да преда издавачу: „о Светом Сави 1925. године, Београд, Крунска улица 61, др. Милан З. Влајинац”. Наслов књиге је „Пољска привреда у народним пословицама”.


Пословице о пољопривреди? Тако нешто још није виђено! До тада, пословице су у збиркама сврставане по азбучном реду, по систему који је применио Вук Караџић. Знало се за једну збирку у којој су пословице груписане по најзначајнијој речи, али за књигу у којој ове народне умотворине говоре и уче о једној теми, нико још није чуо.


Шта је, заправо, Милан Влајинац урадио?


Народне пословице стваране су ради поуке и то су правила за живот и рад. Оне су ненаписани народни законик. Ако је то већ тако, значи да их треба користити као правилник понашања и деловања у разним приликама. Међутим, такво њихово коришћење прилично онемогућавају књиге у којима су сачуване. Кад би неко хтео да искуство и мудрост пословице примени у свакодневном животу, изгубио би много времена трагајући за правом која би му решила невољу.


Наиме, Влајинац је увидео да је начин објављивања већих збирки непрактичан због сваштарске азбучне основе која се не може похвалити ни са гледишта прегледности, ни са гледишта корисне употребљивости. И зато је, како је објаснио у предговору књиге, одлучио „да би најпрактичнија и најкориснија основа била ако се пословице распореде по садржини и логичној вези онако како сам то учинио у овој књизи”.


Зашто је одлучио да групише пословице баш о овој, а не некој другој теми, Влајинац је објаснио овим речима:


„Главно занимање нашега народа, који је стварао пословице, одувек је било, па је и сада, пољопривредно. Како су, међутим, те пословице потицале понајвише из стеченог животног и радног искуства појединаца и целога народа, то је сасвим природно што међу нашим народним пословицама има сразмерно највише таквих које имају непосредне или посредне везе с тим главним народним занимањем.”


Међутим, Влајинчева биографија открива да разлози које је навео нису и једини разлози оваквој књизи, а свакако нису главни.


Милан Влајинац родио се 23. новембра 1877. године у Врању, где је провео дане ране младости. Извесно је да га је већ у раној доби заинтересовао живот народа и његови обичаји јер је у гимназијским данима почео да бележи обичаје и веровања из Врања. Након матуре, отишао је у Немачку. Све што ће после да уследи у животу Милана З. Влајинца биће у правцу проучавања и побољшања пољопривреде, а ради бољег живота Србије.


У Немачкој је изучавао пољопривредне науке намеравајући да као инжењер помогне најзаступљенијој привредној грани у Србији. Тамо је одбранио докторску дисертацију чији наслов, „Аграрно-правни односи у средњовековној Србији”, потврђује наговештај да ће се Влајинац посветити науци и истраживању прошлости и обичаја српског народа. С титулом доктора, у Србији је добио посао писара Министарства народне привреде у Пољопривредном одељењу. Након само три месеца премештен је на ново, важније задужење, да би у таквом узлазном правцу наставио и наредних година. Готово увек је постављан на место где је постојао задатак који је требало решити: криза настала због Царинског рата између Аустроугарске и Србије 1906. године превазиђена је захваљујући и решењима која је понудио Влајинац у реферату о говедарству и свињарству.


Топчидерска економија почела је да зарађује откако је он постављен за управника, а од тог новца започето је пошумљавање Кошутњака. У Пиротском округу спасао је тамошњу пољопривреду. Током Првог светског рата држава се придржавала његових Правила о извођењу пољопривредних послова за време рата. Именован је за управника Државног сточарског завода не би ли исправио грешке претходне управе. Године 1915. предузео је да преко Крушевца и Призрена пут Скадра евакуише и Завод и стоку пред непријатељском војском. Затим је добио задатак да као пољопривредни референт у привредној делегацији српске владе у Марсељу помогне младим стручњацима избеглим из Србије због рата да се школују у Француској како би по окончању рата земља имала људе спремне да је што пре ослободе сиромаштва. После тога је премештен у Лондон да као пољопривредни стручњак српске привредне делегације ради на добијању савезничке помоћи за пољопривредну обнову Србије.


loza i koza Лоза и коза


Кад је након завршетка Првог светског рата основан Пољопривредно-шумарски факултет, Влајинац је изабран прво за професора, а затим и за декана овог факултета. Биле су то године спокојнијег живота у земљи, које су му дозволиле да се посвети писању. Тада су настала нека од његових најбољих дела:


„Историја производње памука у нашим крајевима”, „Моба и позајмица. Народни обичаји удруженог рада”, па и књига пословица о пољопривреди.


Влајинац је прегледао око 60.000 пословица колико их је било у тада доступним збиркама, и за своју књигу одабрао је 30 одсто.


„За ову прилику узео сам у обзир на првом месту све оне пословице у пуном смислу те речи које могу важити као правила за стручан рад пољопривредника. Потом, унео сам у састав и све оне опаске којима се исказује мишљење о појединим појавама и радњама, као и све оне изреке у којима се истичу особине појединих предмета из области пољопривредног делања. Уз то, наводио сам и понеке клетве и заклетве, као и многе лепе жеље које се по уобичајеном правилу понављају у здравицама приликом разних народних свечаности. Приликом одабирања свих тих разних облика народних пословица и изрека искористио сам и све оно што сам у том смислу нашао вредно у народним песмама. Обилну грађу пружиле су ми многе народне питалице. Нисам се ни тиме задовољио, већ сам пробрао и унео у састав и све оне загонетке у чијем се загонетању такође истиче покоја значајна особина појединих пољопривредних појава, предмета и радњи. Мислим да ће такав поступак само повећати занимљивост и практичну вредност ове књиге, а никако не ићи на уштрб.”


Касније су теоретичари књижевности оценили овакав Влајинчев поступак као водећи у савременој науци.


Свестраност приликом бирања облика народних умотворина Влајинац је применио и на њихово место настанка. „Колико год ми је било могућно трудио сам се да у састав унесем пословице из свих крајева у којима живи наш народ без обзира назива ли се он Србином, Хрватом или Словенцем. Тако је састављена једна целина која ће боље него ма шта друго показати да је духовно јединство нашег разноименог и досад разједињеног народа у суштини веће него што се то иначе мисли и признаје.”


Уз сваку пословицу Влајинац је назначио извор одакле је преузета, а ознака „Врање” значи да се та пословица први пут објављује и да ју је записао Милан З. Влајинац у свом родном месту. Такође, саставио је и „Речник мање познатих речи” како би пословице из његове књиге што боље постигле свој циљ.


Ради боље прегледности, збирку је, након увода где је сврстао пословице о општем значају пољске привреде, поделио на три дела: „Опште прилике и потребе за производњу”, „Производња биља” и „Производња стоке”. Тиме је омогућио читаоцу да збирку користи као приручник, да може да прочита и проучи тачно онај детаљ који му треба. Такође, те основне делове даље је разврстао не би ли књигу учинио што практичнијом и прегледнијом. На пример, други део збирке,„Производња биља”, почиње пословицама које упућују читаоца на одељак „Опште опаске и радње” у чијој се првој глави говори о „Обради земље” тако што се разрађује „Општи значај обрађивања”, па „Средства за обрађивање”, затим се прича о „Ваљаности обрађивања”, па детаљније о „Дубоком и честом обрађивању” и на крају о „Јесењем и пролетњем орању”. Исто овако детаљно разврстани су и остали делови књиге.


ribolovac slika Од народа о народу


Такав распоред пословица омогућава неком ко, рецимо, није сигуран који прибор да одабере за риболов, да у садржају лако нађе одељак „О рибама, рацима и пијавицама”, а у њему, у оквиру дела број два, прочита пословице које говоре „О рибарском оруђу” и тако сазна да „Ваља бацит удицу па ухватит рибицу”, затим да се „Не вата свака риба удицом”, па да „Ко ће да лови рибу, нек најпре оплете мрежу”, али и да се „Велика риба не хвата малом мрежом”.


Или, свако кога занимају особине винове лозе наћи ће корисна обавештења и упутства у одељку „Виноградарство и винарство”. На пример, пословица „Ни љепшега круха до пшенице, ни љепшега воћа до лозице” недвосмислена је реклама за грожђе, док је пословица „Лоза и коза воду не милују” савет да ни грожђе ни коза не воле наводњено земљиште. Да је гајење винограда тежак посао тврди пословица „Тко се гладан не припаше, неће виноград насадити”, а ова опомиње и да је скуп: „Тко не гради кућу, не сади виноград, не пали клачине (кречане), не зна шта су трошкови”. Уз познату пословицу „Младо лозје – кисело грозје”


Влајинац је приложио и ову анегдоту: „Питао Турчин Турчина: ’Оћеш ли да ти продам виноград? – ’Оћу, ако ти је од оца остао, а ако си га ти садио, нећу.” На исти начин, анегдотом (Уклони се ти мене, а ја ћу тебе, па ћу родит и за тебе и за мене. Овако је рекла лоза лози, јер што су ређе, боље роде) објаснио је Влајинац и пословицу „Лоза је лози поручила: одмакни се ти од мене, а ја ћу дат и за тебе”. Корисни савети су и да „Не може лоза рађати ако се не буде обрезивала”, и „Ако до Благовести ниси орезао винограда, а ти гуњ на главу, па макар по киши орезуј да пре довршиш”, али и да „Виноград не иште молитве него мотике”.


И пре него што је добио потврду читалаца, Влајинац је био сигуран да је постигао циљ. „Моје уверење је да ће овако сређен зборник народних пословица о пољској привреди послужити на првом месту као ручна књига – подсетник за сваког оног пољопривредника који хоће да ради са размишљањем и да се користи вековним опажањем и искуством народним. На другом месту послужиће и као поуздана основица за популарисање и националисање пољопривредних научних сазнања… Зато се надам да ће ову књигу поздравити и обилно се њоме користити особито сви они који су позвани или који хоће да поучавају народ бољем пољопривредном роду.”


Ова књига, настала с оваквим побудама 1925. године, објављена је поново још само једном – тек прошле године. Тада је РТС у серији „Заборављени умови Србије” подсетио јавност на Милана З. Влајинца, човека који је много учинио, а за кога мало ко зна. Тада је издавачка кућа „Досије” објавила друго издање „Пољске привреде у народним пословицама” Милана З. Влајинца, и учинила је доступном садашњим генерацијама.


У ноћи 4. новембра 1941. године немачки војници одвели су га у логор на Бањици с групом угледних Београђана. Нарушеног здравља, пуштен је након три месеца. По завршетку Другог светског рата посветио се историјским и етнографским истраживањима и писању капиталног дела, четворотомног „Речника наших старих мера у току векова”. Умро је 4. априла 1964. године.


„Сви треба да будемо начисто с тим да се не може ништа с трајним успехом учинити за народ ако се немају тачна сазнања о народу, а да се таква сазнања могу имати само онда ако се буде пошло од народа и ишло устопице с народом. Зато: од народа о народу – с народом за народ мора бити мисао водиља за сваког оног који народ истински воли и жели му добра”, пише на крају предговора Влајинчевих пословица.


(Политикин забавник – Соња Ћирић, Илустровао Драган Максимовић)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1haYHn4

ЕПИСКОП ЕВГЕНИЈЕ БУЛГАРИС: Опомињућа посланица Србима (2)

ШТА НАС ЧЕКА: Окупација и пљачка Хрватске после уласка у ЕУ (2)

ПРИПРЕМЕ ЗА ВАСКРС у женском манастиру Ваведење на Сењаку (Фото)

ОД СВОЈЕ ПЛАТЕ: Професори купују доручак и ципеле сиромашним ђацима!

Politehnicka-skola-KG-profesori pomazu siromasnim ucenicimaa01


Много деце у школи крије у каквој ситуацији живи, па се за све сазна тек када детету у школи позли од глади. Наставници се труде да предупреде глад својом цркавицом од плате.


Професори крагујевачке средње Политехничке школе већ четири године сваког месеца издвајају од плате новац којим својим сиромашним ђацима плаћају аутобуске карте, доручак, купују њиховим породицама хлеб и млеко, али и одећу и ципеле.


Запослени у школи, од спремачице до професора, њих око 70, основали су Фонд за подршку социјално угроженим ученицима.


Директор Политехничке школе, Синиша Којић објашњава да се свако одлучио за суму која ће се месечно “скидати” од плате у уплаћивати у фонд. Тај новац је најпе био намењен за месечне аутобуске карте, али када су схватили да нека деца у школу долазе гладна приоритети се се променили.


- Пре оснивања фонда наставници су у канцеларији знали да покрену акцију куповине обуће за дете које по снегу у школу долази у платненим патикама. Како је таквих акција било све чешће основали смо фонд. Не успевамо ми да издвојимо много пара, али за хитне случајеве имамо – каже Којић објашњавајући да плата просветара износи од око 40.000 до 50.000 динара зависно од стажа.


Психолошко педагошка служба школе уз договор са разредним старешинама прави социјалне карте и по њима новац издваја за најургентније ситуације.


- Деца нам понекад не долазе у школу јер су гладна. Имамо ђака са села, чији је једини родитељ тешко болестан. Детету плаћамо превоз и доручак у школи, а у њиховој сеоској продавници смо отворили рачун да могу свакога дана да купе хлеб и млеко. За неколико ђака плаћамо доручак од око 100 динара у пекари крај школе. Сиромашни ђаци не плаћају прославу матурске вечери, а ми им из фонда помогнемо да купе нешто од гардеробе за то вече – каже Којић.


Школа из фонда плаћа и месечне аутобуске карте за децу која долазе из удаљених села, а родитељи не могу да им плате превоз. Много деце у школи крије у каквој ситуацији живи, па се за све сазна тек када детету у школи позли од глади. Наставници се труде да предупреде глад својом цркавицом од плате.


- Управо сада смо сви на ногама због тешке ситуације једног ђака чији је и старији брат био ученик ове школе. Реч је о породици са четворо деце, двоје су основци, дивна деца. Они живе у самом граду, већ 30 година станују у старој кући блатњари од 10 квадратних метара. Немају воду и струју. Реч је о људима који су превише поносни да јавно траже помоћ – каже Којић додајући да је породици сада обезбеђен хлеб и млеко за годину дана.


Хумани крагујевачки професори и ђаци ове школе надају се да ће се њиховој акцији прикључити и други Крагујевчани без обзира што нису видели лица и не знају имена шесточлане породице којој помоћ треба.


Политехничку школу у Крагујевцу похађа око 1.500 ученика који овде уче металске занате, рад на роботима, образују се за занимања из области друмског саобраћаја.


Много деце је из сиромашних породица. Школа непрекидно “анимира” своје бивше ђаке, успешније привреднике, да помогну када је стање тешко.


(Текст и фото: Телеграф.рс)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1lg5N1X

Злочини ОВК не смеју пред УН

315723_trgovina-organima--foto-fooyoh-com_f


Амбасадори земаља велике петорке – САД, Велике Британије, Немачке, Француске и Италије затражили су од институција Косова да Скупштина донесе одлуку о оснивању Специјалног суда који ће се бавити злочинима бивше Ослободилачке војске Косова, а који су наведени у извештају Дика Мартија.


Портал Егазетаекспрес пише да се у писму земаља велике петорке косовске власти упозоравају, да уколико Скупштина не буде донела одлуку о оснивању Специјалног суда, да ће то питање прећи у надлежност Уједињених нација.


Да подсетимо, “Вести” су прве објавиле да је Хашим Тачи под великим притиском Америке да пристане на Специјални суд, јер се Вашингтон боји утицаја Русије у случају да за суд буду задужене Уједињене нације.


Истовремено, америчка амбасада у Приштини потврдила је да се амбасадорка Трејси Ен Џејкобсон састала са лидерима политичких партија које су заступљене у Скупштини Косова и да је са њима разговарала о оснивању Специјалног суда и продужетку мандата Еулекса.


Позивајући се на неименоване изворе са тог састанка, приштински медији јавили су да је договорено да се данас одржи седница Председништва Скупштине Косова на којој ће се утврдити датум одржавања седнице на којој ће бити разматране одлуке о оснивању суда и о продужењу мандата Еулекса. Та седница не би могла бити одржана пре 23. априла.


С друге стране, бивши припадници ОВК који су сада посланици у Скупштини Косова, гласаће против оснивања Трибунала за ратне злочине на Косову јер сматрају да би гласање о оснивању тог суда било “самоубиство” за ОВК, пише приштинска штампа.

Бивши припадник ОВК, посланик Фадиљ Демаку, из редова владајуће ДПК рекао је да ће гласати против специјалног суда, без обзира на став посланичке групе којој припада.


- Не могу ни на који начин и ни по коју цену да гласам против вредности ОВК да бих учествовао у тренутним политичким играма – рекао је Демаку, којем се суди за ратне злочине као припаднику Дреничке групе ОВК.


(Вести онлајн)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1jfqSnx

НОВИ ПАЗАР: Провокатор Вулин и ‘чист’ пенал

NOVI PAZAR-CRVENA ZVEZDA-SUPER LEAGUE 2013-2014


Нови Пазар саопштио је да се максимално потрудио у организацији утакмице са Црвеном звездом, а да је највећи проблем направио министар Александар Вулин.


“Цела јавност очекивала је инциденте, али све је протекло са мањим пропустима. Највећи проблем настао је кад је публика почела да напушта трибине, а министар Вулин, са четири жандарма, преко терена отишао до навијача Црвене звезде”, наводи се у саопштењу Новог Пазара.


“Изиритирана публика почела је да ломи столице, али је пре тога показала да цени праве вредности и поздравила легенду фудбала Драгана Џајића”, додаје се у саопштењу Новог Пазара.


У том суперлигашу су нагласили да су други пут у овој сезони драстично оштећени од судије Бошка Јованетића, као и да ће тражити изузеће арбитара који су им делили правду у поразу од Црвене звезде.


“Након анализе спорних ситуација, испоставило се да су наше тврдње тачне и да смо још једном драстично оштећени. Свима је јасно да нам Јованетић увек суди ‘по задатку’. Није досудио једанестерац за нас, прекинуо нам је напад због непостојећег офсајда, а све то је директно утицало на коначан исход”, наводе Пазарци.


Црвена звезда је у четвртак савладала домаћи Нови Пазар са 1:0, евроголом Ненада Милијаша у 17. минуте, а по завршетку меча дошло је и до мањег сукоба између домаћих навијача и играча


(Б92)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1jfqS6N

Расељени Срби поново траже да проведу Ускрс у Ђаковици

djakovcani arhiva


Београд – Расељени Срби из Ђаковице неће одустати од намере да посете тај град за време ускршњих празника, па ће поново тражити одобрење од Еулекса и косовских институција, рекао је данас Танјугу председник Удужења Ђаковчана Ђокица Станојевић.


Станојевић је објаснио да ће Срби поново тражити да посете Ђаковицу и да је срамота што одговорна лица у Приштини, Кфор, КПС и Еулекс, на највећи српски празник, не могу да омогуће расељеним лицима са територије Ђаковице да посете свој град.


Он је додао и да су га јутрос звали представници Кфора из манастира Високи Дечани и питали га да ли ће расељени Срби са Косова данас доћи, јер их чекају да их одведу у Ђаковицу.


„Питао сам их како нас сад одједном чекају кад су јуче дописом обавестили Канцеларију за Косово и Метохију да нису у стању да осигурају нашу безбедност. Ако сте у стању да обезбедите безбедност, ми ћемо опет да пошаљемо захтев и тражићемо да бар један дан Ускрса будемо поред својих кућа и у својој улици, у свом граду, у својој цркви и манастиру”, рекао је Станојевић.


Станојевић је поновио да је највећа увреда за све хришћане да им се забрани посета свом родном граду, на највећи хришћански празник, Ускрс.


Он је подсетио да је било организовано да група од 150 Ђаковичана, који сада живе по целој Србији и који су имали уредну документацију, јуче крену у Ђаковицу, како би у њој провели Велики петак.


„Пред полазак су нас обавестили да Кфор, Еулекс и КПС нису у стању да осигурају безбедност у Ђаковици, али да су у стању да обезбеде безбедност у Дечанима и Пећи. Ми смо рекли да смо ми Ђаковичани”, навео је Станојевић.


На простору Ђаковице је, према Станојевићевим речима, пре рата живело 12.000 Срба, а сада, у манастиру, живе само четири старице „којима је живот ограничен на 100 квадратних метара”.


(Танјуг)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1lfqhYy

ГАБРИЈЕЛ ГАРСИЈА МАРКЕС: In memoriam – Опроштајно писмо

markes pismo


Нобеловац Габријел Гарсија Маркес умро је јуче у 88. години, у свом дому у Мексико Ситију. Маркес се сматра најпознатијим писцем магичног реализма, жанра који решава митове, магију и реалност, а који се препознаје и у његовој причи “Опроштајно писмо”:


“Спавао бих мање, а сањао више…


Када би Бог за тренутак заборавио да сам ја само крпена марионета, и подарио ми комадић живота, могуће је да ја не бих казао све што мислим, али несумњиво бих мислио све што кажем. Ствари бих ценио, не по ономе што вреде, већ по ономе што значе. Спавао бих мање, сањао више, схватио сам да сваки минут који проведемо затворених очију губимо шездесет секунди светлости. Ходао бих када други застану, будио се док остали спавају. Слушао бих друге када говоре, и како бих уживао у сладоледу од чоколаде.


Када би ми Бог поклонио комадић живота, облачио бих се једноставно, излагао потрбушке сунцу, остављајући отвореним не само тело већ и душу. Боже мој, када бих имао срце, исписивао бих своју мржњу на леду, и чекао да изгреје сунце. Сликао бих Ван Гоговим сном, на звездама једну Бенедетијеву поему, а Сератову песму бих поклањао као серенаду у часу ткања. Заливао бих руже сузама, да бих осетио бол од њихових бодљи, и страствени пољубац њихових латица…Боже мој кад бих имао један комадић живота…


Не бих пустио да прође ни један дан, а да не кажем људима које волим да их волим. Уверавао бих сваку жену и сваког мушкарца да су ми најближи и живео бих заљубљен у љубав. Доказивао бих људима колико греше када мисле да престају да се заљубљују када остаре, а не знају да су остарили кад престану да се заљубљују. Деци бих даровао крила, али бих им препустио да сама науче да лете. Старе бих поучавао да смрт не долази са старошћу, већ са заборавом. Толико сам ствари научио од вас, људи…


Научио сам да читав свет жели да живи на врху планине, а да не зна да је истинска срећа у начину савладавања литица. Схватио сам да када тек рођено дете стегне својом малом шаком, по први пут прст свога оца да га је ухватило заувек. Научио сам да човек има право да гледа другога одозго једино кад треба да му помогне да се усправи. Толико сам тога могао да научим од вас, премда ми то неће бити од веће користи, јер када ме буду спаковали у онај сандук, ја ћу на жалост почети да умирем…”


(НСПМ)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1jeBrG6

Ратко Младић захвалан козацима за подршку


kozaci-790x506


Подршка српском генералу Ратку Младићу од стране Русије постаје све израженија. У Москви, у оквиру Државне думе РФ делује специјални комитет са циљем пружања подршке и заштите генералу. Прошле године иницијатвивна група из града Армавир Краснодарског краја са југа Русије окупила се и формирала друштво пријатеља генерала Младића.


Чланови друштва стално воде преписку са генералном и прикупљају материјалну помоћ. Не тако давно у госте члановима друштва, по молби самог генерала, упутила се српска списатељица, новинарка и биограф Ратка Младића Љиљана Булатовић- Медић:


Ја кад са генералом увек држим пред собом папир јер знам да ћу примити задатке. Генерал ми је замолио да кад будем ишла у Москву да обавезно како је он рекао „скокнем“ до Армавира. И ја сам прошлог месеца била у Москви на Међународном конгресу жена, па онда сам из Москве „скокнула“ до Армавира преко прелепог града Краснодара. Видела сам да је тај Краснодарски крај једна темељна јунашка област. Ја сам тамо била у гостима код елитних духовних и културних институција. Од самог почетка ме је дочекала прелепа атмосфера на улицама. Стајао је велики пано са најавом мог гостовања и промоције књиге. Сала била је препуна. Присутни су били представници Цркве, културних и научних институција и много младих људи.


О чему је било речи и колико су пажње посветили посетиоци Вашем наступу?


Пре свега сам искористила прилику да им све више говорим истину о Босни и Херцеговини. Војска Републике Српске под командом генерала Младића са учешћем српског народа је успела да победи ту страшну силу која је хтела да уништи српски народ у БиХ да се формира једна нова, муслиманска држава на Балкану. Да не би било таквог јединства и да не би било таквих вредности војничког квалитета генерала Младића и његових сабораца данас не би било Срба у БиХ. Ја сам од 1993. године до данас прегледала сву документацију, укључујући и ратне дневнике генерала Младића. Сребреница представља као симбол којим се оптужује српски народ.


Лако је доказиво да је Сребреница од самог почетка била планирана да буде оно што јесте. 1994. г одине је објављена књига такозваног „муслиманског хероја“ Насера Орића о геноциду над бош њацима . А то у времену када су они сами извршили геноцид над српским народом. Обратили су се тада предеднику Америчке Администрације Клинтону да им да бомбе из ваздуха да униште српску војску. Онда је њима Клинтон јасно и гласно рекао да ће Америка да помогне уништењу Срба ако жртвују својих пет хиљада муслимана. О томе сам говорила. Причала сам и о лику генерала Младића. И то је заиста изазивало посебне емоције код присутних.


Такав сте утисак оставили у Краснодару. Ипак, крајња дестинација и основни циљ Ваше посете је био град Армавир:


У Армавиру су ме дочекали атамани. Обишла сам сва историјска места која обележавају снагу тог краја. И сад разумем зашто смо ми окренути према руском народу. Све што се дешавало и та атмосфера уствари обједињава да се ту не разликује духовни свет од културног, научног и војничког света. Видела сам како је ту јединство. А то је нашто драгоценије чиме може да се поноси један народ. Гдегод смо били ту су били представници војске, морнарице, козака. Договор је да наставимо да говоримо истину. Армавир је већ сав укључен у то.


Друштво пријатеља генерала Младића у Армавиру јесте обавеза нашег комитета да њихову активност подржи, потстакне и да са великом зајвалношћу и поштовањем за све што су досада радили подржимо их и да проширимо тај фронт који су они зачели. Кад сам се вратила овде, генерал Младић ми је позвао телефоном, добио је мој први рапорт. Захвалио ми је за моје путовање и пожелео је да делегација из Армавира посети га.



(Глас Русије)







СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1jeBqSm

Јужни ток ће кренути у Турску?


juzni tok0


Турска је предложила Русији своју територију за гасовод Јужни ток. Анкара намерава да разматра варијанту постављања цевовода не на дно Црног мора, како је планирано, већ преко копна. Изјава Турске је дата у контексту обуставе преговора са Русијом о нормативном утврђивању Јужног тока од стране Европе. Ову паузу је одлучила да искористи Анкара.



Турске власти се плаше да ће криза у Кијеву створити ризик за испоруке руског гаса преко Украјине. А то је више од једне десетине укупног гаса који користи Турска. При томе потражња за горивом расте сваке године. Жеља Анкаре је јасна, кажу експерти, и турски предлог је достојан разматрања, али тада ће поставља питање ограничења Трећег енергетског пакета ЕУ, каже начелник аналитичког одељења управљачке компаније Руски стандард Сергеј Суверов.


За руску страну то није најповољнија понуда. Ако гасовод иде преко морског дна, њега практично потпуно контролише Гаспром и налази се ван јурисдикције ЕУ. Истовремено, ако цевовод крене преко копна, Турска као придружена земља ЕУ, може да прихвати на себе обавезе у погледу регулисања гасовода од стране ЕУ, тачније норме трећег пакета, које предвиђају ограничавање власништва над гасоводом. И Турска може да пусти кроз копнени део гасовода не само руски гас, већ и гориво земаља које су руски конкуренти, између осталог Азербејџана или Туркменије.


Предлажући своју варијанту црноморске деонице Јужног тока, Турска прати свој интерес – могућност увећања куповине горива. Али при томе, не узимајући у обзир интресе Гасовода, сматра руководилац аналитичке управе Фонда за националну енергетску безбедност Александар Пасечник. И тешко да сада има времена за ревидирање пројекта.


Мислим да неће бити резивије у страну копненог постављања гасовода на територији Турске. Као прво, то ће померити и рокове реализације пројекта, и практично читаву његову економију, и као што је познато, већ постоје договори са испоручиоцима управо цеви за подводну деоницу. Тачније овде се поставља мноштво питања, како техничких, тако и ценовних параметара, зато је врло проблематично мењати маршруту. Тим пре ако Русија жели да форсира овај пројекат и да га покрене. Први гас у Европи, према плановима руске државне компаније, треба да се појави пред крај 2015. године.


Експерте чуди чињеница да је Турска управо сада изнела свој предлог. Јер раније такву тежњу Анкара није испољавала, када су се потписивали међувладини споразуми о гасоводу са Бугарском, Србијом, Мађарском, Грчком, Словенијом, Хрватском и Аустријом. Тим пре што су радови на изградњи већ започели у Бугарској и Србији, на реду је Мађарска. У првој фази капацитет Јужног тока у првој години ће износити око 16 милијарди кубних метара. А у целини пројекат је срачуна на 63 милијарде кубних метара годишње.


(Глас Русије)








СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1jeBq4Y

ПО ДИРЕКТИВИ БРИСЕЛА: Влада Србија уништава 15 фабрика лекова у Србија

459977_fabrika-lekova-foto-profimedia-rs_ff


Произвођачи лекова побунили су се због новог правилника о лековима који се издају на рецепт јер ће, како тврде, уништити домаћу индустрију.


Новим правилником РФЗО предвиђено је да цене лекова који се у апотекама издају на рецепт буду ниже и до 50 одсто. Међутим, групација домаћих произвођача лекова ПКС захтева да се укине правилник, јер производња постаје неисплатива.


- Тим актом, 15 домаћих фабрика, попут „Хемофарма“, „Галенике“, „Актависа“, „Фармасвиса“ и „Алкалоида“, биће принуђене да затворе своје погоне и препусте тржиште увозницима – кажу произвођачи лекова. Сматрају да ће правилник створити проблеме у производњи и снабдевању тржишта, посебно антибиотицима, лековима за лечење болести срца, респираторних обољења, антидепресива…


- Домаће фабрике, које обезбеђују највећу количину лекова за грађане по знатно нижим ценама од увозних, биће у безизлазној ситуацији, јер неће моћи да покрију трошкове производње, па ће морати да отпуштају раднике и одустану од инвестиција – наводе произвођачи. С друге стране у Фонду кажу да ће овај правилник омогућити нижу цену лекова.


- У Србији је цена оригиналног и генеричког лека иста, док је у свету разлика и до 90 одсто. Међутим, у нашој земљи су цене лекова неколико пута веће од цена истих производа и произвођача у земљама ЕУ, управо због изједначавања цена оригинала и генерике – кажу у РФЗО.


У РФЗО истичу да ће директну корист грађани осетити кроз смањење партиципација за медикаменте с листе А1.


- „Аторвастатин“ тренутно кошта 958,50 динара и за њега пацијенти плаћају учешће 814 динара. Применом правилника лек ће коштати 489 динара, јер ће партиципација износити 415 динара. Антидепресив „венлафаксин“ са ценом од 1.110 динара и учешћем од 555 динара убудуће ће коштати 699 динара, уз учешће грађана од 349 динара – истичу они.


(Блиц онлајн)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1lfqc7h

ПОТРАЖЊА: У СНС се сваки дан учлани 1.000 људи! (Прелетачи – рекордери)

ПУТИН: САД нису једини светски лидер, нема више клечања на кукурузу

putin 2


И. БЛАГОЈ: Колико је монолитан Запад у својој жљи да казни Русију? Ко је све у ЕУ за међународну изолацију Русије и колико је она уопште могућа? Коначно, шта се догађа у Украјини?


Одговоре на ова питања су тражили и експерти међународног дискусионог Валдајског клуба. Неки од њих су у студију: Александар Рар из Немачке, Никола Петро из САД, Габор Штир из мађарске, Герхард Мангот из Аустрије и Арно Дибиен из француске. Прво дајем реч Александру Рару који је и члан консултационог саавета Валдајског клуба.


А. РАР: Велики поздрав из Берлина. Валдајски клуб је јуче заседао неколико сати и многи његови чланови, многе моје немачке колеге, исказале су велику забринутост у каквој Европи ћемо убудуће живети. Ово је укључивало и тражење одговора: како заједничким напорима некако стабилизовати Украјину која се пред нашим очима распада, а брига је заједничка јер у њој живи 45 милиона људи.


Како Ви, Владимире Владимировичу, видите Европу кроз пет или десет година? Хоћемо ли живети у Европи од Атлантика до Тихог океана или – у две Европе? Сећам се Вашег наступа у Валдајском клубу у септембру прошле године када сте Русију окарактерисали као неку другу Европу, као „руску Европу“ са вредностима друкчијим од ових које има постмодернистички Запад. Како то објединити какву улогу у градњи заједничке Европе може одиграти Немачка?


В. ПУТИН: Александре, као прво, добар дан!


Као друго, желим да кажем да у томе што сам говорио у Валдајском клубу нема никаквих противречности. Ствар је у томе што се посебности Русије кардинално и дубински не разликују од европских вредности. Сви смо ми – људи исте цивилизације. Да, сви смо различити, свако има своје особености, али су нам дубинске вредности једнаке. Зато и мислим да обавезно треба да тежимо – много сам пута о томе говорио, а поновио сам и данас – да створимо Европу од Лисабона до Владивостока.


Ако то урадимо, имаћемо шансу да у будућем свету заузмемо значајно место. Ако будемо ишли другим путем, ако будемо делили Европу, европске вредности и европске народе, ако се будемо бавили сепаратизмом у широком смислу те речи, сви ћемо имати мали значај, постаћемо неинтересантни играчи који никаквог утицаја на светски развој, па чак и на свој споствени, неће имати.


М. СИТЕЛ: Берлин, имате могућност да поставите ново питање.


Н. ПЕТРО: У последње време су се односи између Русије и САД спустили на критични ниво. Медији у САД у глас говоре о непостојању поверења међу лидерима САД и Русије. Међутим, број проблема се у свету није смањио, а њихово решавање тражи управо тешњу сарадњу САД и Русије.


Како се може повратити изгубљено поверење? Какви су конкретни кораци потребни да САД и Русија не постану супарници већ савезници у решавању светских проблема?


В. ПУТИН: Одговор је једноставан, а слажем се са Вама да је поверење у доброј мери изгубљено. Али, због чега је до тога дошло? Ми сматрамо да у томе нема наше кривице. Зашто? Зато што су двоструки аршини увек разочаравајући.


Испоставља се да Сједињене Државе могу да делују тако како су САД деловале или делују у Југославији, у Ираку, у Авганистану и Либији, а да Русији није дозвољено ни да заштити своје интересе. Већ сам помињао пример Косова који је толико очигледан и схватљив и сваком обичном грађанину који се не занима политиком, а све се заокреће на сасвим другу страну, па у тој позицији нема никакве логике, апсолутно никакве.


Управо сам објаснио због чега сам се обратио директно европским народима. Зато што обични грађани виде сво то лицемерје. А да би се подигао ниво поверења – морамо једни другима уважавати интересе, морамо говорити истим језиком, ослободити међународну политику од двоструких аршина и обмана, морамо међународном праву поклањати велику пажњу и дати му велики значај, а не политици силе о којој сам већ говорио. Надам се да ће то бити могуће. Русија ће – уверавам Вас – томе безусловно стремити.


К. КЛЕЈМЕНОВ: Сећате ли се, Владимире Владимировичу, оног командног дугмета које је Бил Клинтон поклонио Сергеју Лаврову? Оног на коме је писало „Ресетовање“, а претворило се у „Преоптерећење“…


В. ПУТИН: Није се то завршило сада, нити поводом Крима. То је пукло одмах полсе догађаја у Либији. Јер, тада је председник Русије Медведев – Дмитриј Анатољевич Медведев је тада био председник Руске Федерације – подржао западне партнере и резолуцију поводом Либије. А о чему је она говорила? Та резолуција је говорила само о забрани летова за борбене авионе тадашње владе Либије. А до чега је то реално довело?


Уследили су удари по територији Либије, свргавање Гадафија и његово убиство, а затим и убиство амбасадора САД у Либији и распад те земље. Одатле потиче неповерење. А на томе се завршило и „ресетовање односа“. Желим ипак да још једном подвучем: Русија је заинтересована за развој односа са Сједињеним Државама и чиниће све да поверење буде повраћено.


К. КЛЕЈМЕНОВ: Може још једно питање.


Г. ШТИР: Пред нашим очима је у току не само преобликовање устројства света, него и преипитивање погледа на свет. У Русији видимо конзервативну ренесансу. У многим земљама Европе такође на снази добијају традиционални погледи на свет – од Мађарске до Француске – јер бирачи поклањају поверење политичарима који, не осврћући се на Брисел, бране националне интересе својих земаља. Тај приступ не схватају баш увек у Европи.


Шта мислите: хоће ли бити могуће градити односе и дијалог између Русије и Европе на бази интереса? Не бојите ли се да ће САД за дуго време покварити односе Русије и Европе?


В. ПУТИН: Ми са своје стране, у сваком случају, не тежимо да покваримо односе Русије и Европе. Надам се да то није у плановима ни наших европских партнера.


Што се тиче нових тумачења вредности у европским земљама, мислим да сте у праву. Тај процес је већ пред нашим очима. Конзервативне вередности, о којима сам и ја више пута говорио, већ добијају другу интонацију. А победа, рецимо, Виктора Орбана у Мађарској и успех крајње деснихснага на последњим изборима у тој земљи, успех Марин Ле Пен у Француској, а она је заузела треће место на локалним изборима, заједно са јачањем тих тенденција у другим земљама – све је већ очевидно. Апсолутно очевидно.


А све то, како се мени чини, повезано је са тежњом да се повећа суверенитет своје земље и са схватањем да се на националном нивоу нека животно важна питања за грађане тих земаља могу ефикансије решавати него у Бриселу. А појављује се и разумевање да треба обједињавати напоре ради решавања неких заједничких задатака. Дакле, процес друкчијег осмишљавања је кренуо и надам се да ће дати позитивне резултате.


А што се тиче наших односа са Европом, са западним земљама, већ само рекао да се ту појављује проблем поверења, уосталом и Ви сте управо о томе говорили. Знате, поверење је веома важно. То је кључно питање: поверење међу личностима и међу државама.


Знате чега сам се сад присетио? Садашњи генерални секретар NATO, господин Расмусен, некада је био премијер Данске, дивне земље са изванредним људима. Русија је има одличне односе са Данском, бар тако ми мислимо, а надам се да ће наши односи такви одтати и даље. Али, приликом једног сусрета, док је Расмусен још био премијер Данске, он ме замолио да се сретнемо иако наш сусрет није био планиран. Пристао сам, срели смо се и поразговарали.


А испоставило се да је он са собом понео диктафон и тајно снимио наш разговор који се потом појавио у штампи. Нисам могао да поверујем својим ушима и очима. Бесмислица некаква, разумете ли? А он ми потом објаснио да је снимио наш разговор ради историје. Само, ако је снимао ради историје, ја сам поласкан наравно, али и тада је морао да ме упозори или да макар тражи дозволу да тај разговор објави. Какво поверење може постојати после таквих инцидената?


Надам се да разумете да односи – како међу личностима, тако и међу државама – морају бити стабилнији, јаснији и – партнерски.


А. ПАВЛОВА: Колеге, имамо изненађење, рекла бих чак и сензационално видео-обраћање. Добили смо га од човека који је извео праву информативну револуцију, човека који је раскринкао шпијунирање десетина милиона људи по читавом свету.


Владимире Владимировичу, питање ће Вам поставити и бивши агент америчких специјалних служби Едвард Сноуден.


В. ПУТИН: А како је могло без тога?


Е. СНОУДЕН (како је преведено): Желео бих да поставим питање поводом масовног прећења он-лајн комуникација и масовног прикупљања приватних информација којим се баве обавештајни и правосудни органи. Не тако давно, у Сједињеним Америчким Државама су два независна истраживања Беле куће, као и амерички Федерални суд, дошли до закључка да су такви програми неефикасни у борби против тероризма.


Такође се испоставило да омогућују да се без основа задире у приватни живот обичних грађана – људи који никада нису били осумњичени за било каква кршења закона или кривичну активност. А такође: да такве агенције при вођењу истрага располажу средствима којима се у мањој мери уплићу у приватни живот људи од таквих програма. Чуо сам мало јавних расправа о умешаности Русије у политику масовног прислушкивања. Зато бих желео да Вас питам: да ли се Русија бави пресретањем, чувањем или било каквом анализом масовних комуникација милиона људи, и сматрате ли да повећање ефикасности обавештајног рада и истрага правосудних органа може бити основа да се оправда мониторинг не само одређених „субјеката“, већ и читавог друштва?


К. КЛЕЈМЕНОВ: Владимире Владимировичу, мислим да сте генерално разумели питање.


В. ПУТИН: Све сам разумео.


К. КЛЕЈМЕНОВ: Питање господина Сноудена је стручно. Видимо да током самита слободно разговарате са светским лидерима. Ипак ћу нашим гледаоцима покушати да преведем.


В. ПУТИН: Амерички енглески се ипак мало разликује од…


К. КЛЕЈМЕНОВ: Трудио сам се да запишем. Поновићу, питање је професионално…


В. ПУТИН:Питање је јасно и гласи да ли се ми у Русији бавимо електронским праћењем?


К. КЛЕЈМЕНОВ: Вама је било упућено питање: да ли Русија пресреће, чува и анализира информације милиона људи? Сматрате ли, како је он рекао, да је праведна и оправдана масовна контрола?


В. ПУТИН: Поштовани господине Сноуде, Ви сте бивши агент. Раније сам и сам имао везе са обавештајним радом, тако да ћемо обојица говорити професионалним језиком.


Пре свега, код нас постоје строга законска правила како специјалне службе могу да користе специјална средства, укључујући о она која се тичу прислушкивања телефонских разговора и праћења интернета и сл. Та правила су везана за неопходност да се добије судска одлука за сваког конкретног грађанина. Због тога код нас нема масовног неселективног праћења и на основу закона га не може ни бити. Наравно, ми полазимо и од тога да савремена средства комуникација користе и криминални елементи – терористи – за своје активности, тако да, наравно, специјалне службе морају на одговарајући начин да користе савремене начине и средства да реагују и боре се против криминала укључујући и онај који има терористички карактер. Наравно, да и ми то чинимо.


Али, такве масовне размере, размере које су без контроле, ми себи не можемо да дозволимо. Надамо се и ја се веома надам да никада и нећемо. Наравно, ми немамо толика техничка и новчана средства као Сједињене Државе. Али, најважније је да се специјалне службе код нас, ипак, хвала Богу, налазе под строгом контролом државе и друштва и да је њихов рад регулисан законом.


К. КЛЕЈМЕНОВ: Владимире Владимировичу, већ три и нешто сата говоримо о високој политици, али тиме се не може исцрпети интерес наших гледалаца. Њих интересује: када ће земља видети прву даму?


В. ПУТИН: Знате, прво треба да удам своју бившу жену, Људмилу Александровну, а после ћу размислити и о себи.


М. СИТЕЉ: Зашто не идете у званичну посету САД? Не дају вам или не желите?


В. ПУТИН: Не, имали смо контакте, али наше су америчке колеге донеле одлуку да те контакте зауставе. Надам се ипак да ће у своје време све доћи на своје место.


М. СИТЕЉ: Ево питања: да ли ће поново доћи до „гвоздене завесе?


В. ПУТИН: „Гвоздена завеса“ – то је совјетски изум, то је унутрашњи догађај, ми своју земљу и свој народ, своје друштво немамо намеру да затварамо од било кога. И неће је ни бити.


М. СИТЕЉ: „Владимире Владимировичу зашто Америка ради шта хоће и нико је за то не кажњава, а Русију покушавају да казне“?


В. ПУТИН: Знате, то је веома, рекло би се једноставно, али истовремено и веома садржајно питање. Несумњиво да Сједињене Државе представљају једног од светских лидера, за којег се у једном моменту чинило да је једини лидер и зато је настао такав монополски систем. Данас се испоставља да то више није тако, већ да се свет све више међусобно повезује и ако покушавате да некога казните као несташно дете и отерате га у ћошак да клечи на кукурузу – он ће сам одсећи чвор којим је везан. Свест о томе ће, безусловно, брзо доћи.


Какав биланс имамо са Сједињеним Државама?


Знате, не бих желео да то пребацујем у ту раван, то није спортско такмичење, ми смо партнери, надам се да имамо добру будућност за развој односа зато што се наши интереси у многим областима подударају. То се тиче и међународне безбедности, то се тиче и питања борбе против тероризма, као и развоја читавог светског привредног система. Све су то наши и амерички интереси, које нећемо моћи да решавамо ефикасно ако не будемо радили заједно.


М. СИТЕЉ: „Да ли сте сагласни да останете доживотни председник“?


В. ПУТИН: Не.


М. СИТЕЉ: „Да ли мислите да би Вас Обама спасао када бисте тонули“?


В. ПУТИН: Веома бих желео да ми се то никада не деси. Само, знате: осим међудржавних односа, постоје и лични. Не могу да кажем да смо председник САД и ја успоставили неке посебно блиске личне односе. Али, мислим да је он пристојан човек и довољно храбар. Он би то, наравно, учинио.


(Факти)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1f3kSM7

Новак се враћа на прво место?

Rafael Nadal, Novak Djokovic


Поразом Рафаела Надала у четвртфиналу Мастерса у Монте Карлу Новак Ђоковић добио је прилику да се врати на прво место чак и пре Ролан Гароса.


Надал је у шпанском окршају изгубио од Давида Ферера са 7:6, 6:4, па је изгубио 420 бодова јер је прошле године играо финале.


Шпански тенисер ће од понедељка имати 13.310 бодова на челу АТП листе, а закључно са другим Грен слемом сезоне, он брани чак 4.500 бодова.


Ђоковић је још увек у жребу Монте Карла па је незахвално давати процене колико ће бодова имати од понедељка, али у најгорем случају (пораз у четвртфиналу) имаће 10.860.


У случају да одбрани трофеј у Кнежевини најбољи српски тенисер ће се додатно приближити Шапнцу (11.680 бодова). Оно што даје велику шансу Ђоковићу у наредном периоду су његови лоши, а Надалови сјајни резултати из прошле године.


Надал до Ролан Гароса брани титуле у Барселони, Мадриду и Риму што је 2.500 бодова, а Новак у истом периоду брани само 190 бодова јер је прошле године у Мадриду поражен у другом колу од Димитрова, а у Риму је изгубио у четвртфиналу од Бердиха.


У сваком случају, Ђоковић ће у наредном периоду имати велику прилику да се врати на тениски трон, а све до краја УС опена би евентуалну предност могао додатно да увећа јер је Надал прошле године играо сјајно и на америчкој турнеји после Вимблдона.


Поени које бране Надал и Ђоковић закључно са Ролан Гаросом:


Надал (укупно 4.500):


500 Барселона

1000 Мадрид

1000 Рим

2000 Ролан Гарос


Ђоковић (укупно 910):


10 Мадрид

180 Рим

720 Ролан Гарос






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1ix8uIP

Активисти „Републике Доњецк“преузели контролу над градом Северск

Ukraine


Северск – Активисти самопроглашене Народне републике Доњецк су преузели контролу над градом Северск у Доњецкој области, на истоку Украјине, објавили су руски медији.


Са зграде локалне градске управе и полиције је скинута украјинска и постављена застава Доњецке републике, а локалне власти су објавиле да ће сарађивати са активистима, пренела је агенција Итар-Тас.


У Северск је камионима стигло двадесетак присталица Народне републике Доњецк, а на тргу испред градске управе им се придружило више десетина грађана Северска. Након кратких преговора, проруски активисти и полицајци су саопштили да је град од сада под управом Доњецке републике, наводи се у извештају Итар-Таса.


Приликом преузимања зграда локалне управе и полиције није испаљен ниједан метак, а полиција је објавила да ће, као и до сада, наставити да одржава ред у граду, али сада у сарадњи са активистима.


Северск је град од 12.000 становника у Артјомовском округу, у Доњецкој области.


Украјина, Русија, ЕУ и САД су у четвртак постигле договор у Женеви да предузму кораке у циљу смиривања тензија дуж заједничке украјинско-руске границе после више од месец дана немира.


Проруски званичници кажу да ће напустити зграде само ако украјинска влада поднесе оставку, док им из Кијева одговарају да имају рок до краја празника.


(Танјуг)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1i2o0aQ

Црна Гора: Гејеви добродошли, дочекаћемо вас домаћински

gej-crna-gora


КОТОР – Наш град је био, а биће то и убудуће дестинација широког срца за све добронамерне путнике, па самим тим и припаднике геј популације, рекао је за “Новости” директор Туристичке оганизације Котор Мирза Крцић.


- Нас интересује туриста, а његова сексуална оријентација је његова лична ствар. У Котору и Которанима припадници геј популације ће увек имати добре, коректне и културне домаћине, као и могућност за добар провод, након чега очекујемо да се пуни лепих утисака овде увек изнова враћају и препоруче нас у земљама из којих долазе – поручио је Крцић.


Потписивањем Меморандума о сарадњи у интересу развоја партнерског односа између власти и ЛГБТ заједнице на промоцији људских права, Котор је постао први град у Црној Гори који је потписао један документ о заштити и унапређењу положаја ових особа у друштву. Крцић подсећа да је прошле године Котор био домаћин крузеру “Селебрити силует” компаније “Атлантис”, који је довезао 2.456 путника, углавном припадника ЛГБТ популације.


- Сигуран сам да ће добар пример потписаног Меморандума са општином Котор бити почетак потписивања оваквих докумената и са осталим локалним управама у Црној Гори. Желимо тамо где људи живе да се осећају сигурним, безбедним, да им ни по каквом основу не буду ускраћена било каква, посебно не људска права – истакао је министар за људска права Суад Нумановић.


(Вечерње Новости)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1hTFk7U

Дмитриј Рогозин: Фокус на развоју истока Русије

vladivostok 3


Владивосток — Влада Русије понудиће систем подршке за иницијативе страних компанија на територији Руске Федерације, рекао је заменик руског премијера Дмитриј Рогозин.


Рогозин је после састанка руских и кинеских бизнисмена нагласио да ће Русија најпре понудити подршку на Блиском истоку и да ће пројекти који је добију бити уклопљени у стратегију једног региона, пренела је агенција Итар тасс.


“То ће се развијати динамички. То неће бити нешто непроменљиво. Пратићемо све што треба за примену наших пројеката”, рекао је Рогозин, који је додао да Русија очекује позитиван ефекат сарадње са руским партнерима.


Рогозин је рекао да је Русија веома заинтересована за развој огромне руске територије и да је “наш посебан фокус управо на источним територијама”.


Односи између Русије и Кине могу бити подигнути на виши ниво, а Русија ће учинити све што је неопходно за развој пословне сарадње.


Влада планира, како је рекао Рогозин, и да преиспита дугорочне пореске олакшице у циљу пружања подршке далеком источном региону.


(Танјуг)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1jdy6bs

Александар Вулин: Нека нам НАТО поправи мостове које је срушио

vulin_panticr


Министар за КиМ Александар Вулин о тензијама са Еулексом, бомбардовању, изборима: Ако расељени не задрже право гласа, Срби не треба да изађу на изборе


ОД Еулекса и Кфора ми бољих пријатеља на Космету немамо, али ако Еулекс код Срба константно изазива револт, онда мора да се суочи да улази у проблем баш са тим Србима. Њихово упозорење да ће мисија ЕУ постати непожељна на северу други је жути картон – каже за „Новости“ Александар Вулин, министар без портфеља задужен за КиМ, после упозорења Срба са севера да ће прекинути сарадњу са Еулексом.


- И раније је било прекида сарадње са Еулексом и Срби су је жељно обнављали. Сада траже елементарну ствар – да буду обавештени о спровођењу акција, не да одлучују. Чему служи КПС на северу ако га ни о чему не консултујете? Пуно смо времена утрошили да припаднике МУП уведемо у КПС и да као његов део служе свом народу. Како то да раде ако се све ради мимо њих? Међународна заједница треба да разговара са легитимним представницима Срба са КиМ и не би било лоше да пробају и да их послушају.


* Колико је реално очекивати да Србија у неком виду добије накнаду штете настале НАТО бомбардовањем?


- Судови су се по том питању по правилу проглашавали ненадлежним, мада би за животе мале Бојане Тошовић и Милице Ракић неко могао да одговара. Не можемо да натерамо НАТО да нам плати за уништену имовину, али можемо да их на то подсећамо. Пошто су 1999. говорили да не ратују против српског народа, ево изванредне прилике да то докажу тако што ће дати новац да се порушени мостови поправе јер је то за српски народ.


* Оснива се Специјални суд за злочине почињене на КиМ од 1998. до 2000, верујете ли да ће Србима донети осећај правде?


- Жалосно је што је требало 15 година да до тог Суда дође и што нико није осећао потребу да српске жртве барем преброји. Оснивањем трибунала истина ће много теже моћи да се сакрије. Београд ће доставити своја документа, породице убијених и несталих имаће прилику да пред целим светом испричају своје приче. За нас је добра вест да неко каже да није било дозвољено убијати Србе.


* Хоће ли расељени Срби моћи да гласају на предстојећим општим изборима на КиМ?


- Овде је најважније то што су и Срби који су у косовском парламенту и они ван њега потпуно јединствени у томе да је неприхватљиво одузимање гласа расељенима, као и резервисаних места. Уколико њихови захтеви не прођу, мој став је да Срби не треба да учествују на општим изборима.


* Ранијих година је Београд био против уласка Срба у косовску скупштину, шта би њихова снага тамо значила данас?


- Без њих не би било могуће формирати владу и ако би до тога дошло сигуран сам да би Срби на КиМ радили у интересу Срба на КиМ. Та снага би значила пуно.


* Како коментаришете налазе Анкетног одбора о ненаменском трошењу новца на Косову и Метохији током протекле деценије?


- Питање је зашто се са овим чекало свих ових година? Он, међутим, не говори баш ништа о Србима са КиМ, већ о конкретним људима који су злоупотребили државни новац, исто као што то неки раде у центру Београда за лажни Булевар. Извештај свакако неће послужити као оправдање да се помоћ КиМ прекине. Надам се да ће за ово одговарати ко треба.


НЕ БИ БИЛО САСТАНКА У ЈАСЕНОВЦУ


* ИМА ли поруке између редова у одабиру Кукеша за место састанка албанских и косовских власти?


- Не могу да замислим да се на стратишту Срба прави састанак људи које међународна заједница сумњичи да су у том стратишту учествовали. Таквим стварима се шаљу поруке. Због чега се нису састали у Тирани? Можете ли замислити састанак сличног типа у Јасеновцу? То је било некоректно.


БЕЗ ДНЕВНИЦА


* ЈЕ ли вас изненадила Вучићева „прозивка“ око исплате дневница за путовања у Лепосавић?


- Не, јер сам му ја пре тога рекао колико ме нервира да их плаћамо када су смештај и храна обезбеђени. Сви запослени у Канцеларији за КиМ су потписали да их се одричу неколико дана пре тог Вучићевог излагања.


(Вечерње новости)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/RuPlhf

Русија гради нове војне базе на Курилским острвима

kurili1


МОСКВА – Русија ће у наредне две године изградити нове војне базе на Курилским острвима, која су предмет територијалног спора са суседним Јапаном, изјавио је данас командант руске Далекоисточне војне области Сергеј Суровиков.


“Одлука о изградњи војних база на острвима Итуруп и Кунашир је донесена и потврђена”, изјавио је Суровиков, а пренеле руске агенције.


Он је додао да ће сви главни објекти, којих ће бити више од 150, бити изграђени до 2016. године.


Трупе руске војске распоређене на поменута два острва, које Јапан сматра својом територијом, иако су она пред крај Другог светског рата постала део ШСР-а, такође ће добити додатну опрему, рекао је командант руске војске.


Односи између Москве и Токија су затегнути већ деценијама због нерешеног статуса четири најјужнија острва у Тихом океану, које Руси називају Јужним Курилским острвима, а Јапанци Северном територијом.


(Танјуг)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/RuPlh4

УЖИВАЈТЕ: Најбољих пет голова 24. кола Јелен Суперлиге (ВИДЕО)

И у српском првенству се дају лепи голови – уживајте:







СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1f2io0n

АЦА ЛУКАС: Само да ми деца не буду хомосексуалци!

aca-lukas2-porodica5


“Човек прави грешке док је жив, ја сам их правио и правићу их, али више сам грешио у приватном животу него у каријери. Сматрам да сам паметан и интелигентан момчић, дечко, човек, како хоћеш, и грешке никада нисам поновио.”, казао је Лукас за “Ало”.


Лукас има четворо деце: ћерку Миљану, синове Лазара и Андрију и двогодишњу ћерку Викторију из брака са Соњом.


“Само желим да буду срећни, чиме год да одлуче да се баве, а као отац имам страхове када је реч о њиховој будућности. Знате сви ви шта је најгоре. То да не буду хомосексуалци”, додаје певач и открива да Викторија, иако је мала, воли да певуши.


(Ало)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1iwCEM9

СРБИЈА: Заветници се ставили на располагање Русији (Видео)

zavetnici srbija rusija_n


Руководство Српског сабора Заветници на Велики Четвртак, 17. априла, уручило је писмо подршке Руској амбасади и предало симболично сто потписа чланова руковдства покрета који се стављају на располагање Руској Федерацији и руском народу.


Председник Српског сабора Заветници, Стефан Стаменковски, приликом уручивања писма подршке истакао је да упркос томе што државни врх Србије није показао солидарност са братским руским народом и пружио очекивану подршку, српски народ није заборавио залагање Русије за опстанак Срба, очување нашег суверенитета, државности и слободе Србије кроз историју.


Портпарол Заветника, Милица Ђурђевић прочитала је писмо подршке:


Поштовани господине амбасадоре, драга браћо и сестре велике и праведне Русије, Последњих неколико месеци сведоци смо бурних догађаја у Источној Европи, где је велики руски народ вековима био приморан да брани и увек изнова гради своју порушену историјску свест и државност. Као носилац истинских идеја правде и слободе руски народ је увек био изложен жестоким нападима од стране оних, који су слободу заменили за ропство, правду за неистину, љубав за силу. Тако су и данас очи правдољубивог и истинољубивог света упрте у православни руски народ који на тлу некада славне Кијевске Русије поново брани своја вековна огњишта.


igor fijuk8

Као искрене српске родољубе, који памте и поштују све напоре руског народа у очувању Србије и њеног националног бића, веома нас забрињавају немили догађаји који се дешавају у Украјини, а који су уперени против опстанка и права руског народа на тим подручјима. Поучени историјским искуством веома добро знамо, да је свака невоља руског народа истовремено и невоља српског народа те да се одбраном руских легитимних интереса бране и легитимни интереси српског народа.


Свесни чињенице да само заједничком борбом можемо да одбранимо и сачувамо националне интересе оба народа, изражавамо спремност да пружимо сваки могући вид помоћи братском руском народу. Свим својим ресурсима стојимо на располагању при ангажовању помоћи за угрожено цивилно становништво, учестововању у цивилној заштити, организовању и нуђењу потребне правне помоћи угроженим појединцима, организовању хуманитарних акција, као и представљању широј јавности истините слике о догађајима у Украјини.


У циљу вечне братске солидарности, у име наших предака које је увек водила мисао „Бог на небу, Русија на земљи!“ и за будћност наших потомака прилажемо симболичан број потписа сто чланова Српског сабора Заветници који се стављају на располагање Руској федерацији и руском народу у борби за слободу и истину!



(Заветници)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1jcPhsD

Искуство једног Американца – Како сам постао православац

majka_rusija_022


Ја сам православни Американац. За многе и овде у Русији и у мојој отаџбини, тај израз, сасвим је могуће, звучи чудно. Али ствар је баш таква. И још више је чудније то што сам растао као „типични Американац“.


Васпитали су ме родитељи који су желели да њихов син у животу има више него они у своје време. У својим планирањима саставили су тачан план: ја сам требао ићи на универзитет, тамо добити „посебну“ професију која у коначном резултату треба да утврди моју будућу срећу и стабилност у животу.


Тада, као уосталом и сад, био сам уверен да су ми родитељи искрено желели само добро. И ето, одмах после завршетка универзитета, почео сам да тражим посао из своје специјалности-страни језици и литература. После неколико месеци примили су ме у Међународној банци реконструкције и развитка (боље познатија као Светска Банка) у Вашингтону. Добио сам место о којем је маштала већина Американаца. Имао сам добру плату, банка ми је платила све порезе и одмах ми је била представљена и могућност петонедељног одмора (тада кад је већина американаца који су почињали да раде добијала право на само две недеље!), бесплатна медицинска услуга и друге материјалне повластице. Укратко говорећи, са двадесет две године „задобио“ сам посао који ме је материјално обезбеђивао читав живот. У то време сам посећивао баптистичке скупове и себе сматрао истинским хришћанином. Протестантизам ми је у многоме помогао: читали смо Библију и појединачно, озбиљно изучавали Јеванђеље. Ја сам волео и музику и певање који су ми помагали да осећам јединство са другим верницима.


Протестантизам у Америци је окренут више ка светској слави и богатству и нови посао у Светској Банци хармонично је одговарао мојој представи о срећи. Идеја духовног подвига и ношења свога крста је нешто страно протестантској етици. Говорили су ми: „Христос хоће да ти будеш срећан и успешан“. Све се то чинило у потпуности логично: ако ме је Христос стварно волео, онда је Он наравно хтео, да ја будем успешан и срећан. Уз то, код протестаната је био високо развијен осећај заједништва, заједнице. Време проведено са њима дало ми је први, иако мало површан, али дечије искрен, осећај хришћанске љубави.


Прве године рада у Светској Банци занимао сам се оним што ми се највише свиђало-састајао се са људима из различитих држава и напредовао у страним језицима. Но, мом удобном животу није било суђено да се продужи дуго. Једна девојка, познаница са универзитета, прешла је да живи у Вашингтон. Потрага за дубљим схватањем суштине хришћанства довели су је међу групу младих, искрених хришћана, који нису припадали ни једној деноминацији већ су просто, покушавали да служе Богу, помажући својим ближњима, схватајући тако духовни призив да следе за Христом. Моја другарица је са мном често говорила о животу тих људи. У почетку сам је слушао са интересовањем али сам ускоро у њеној причи осетио угрожавање моје личне слободе: то чиме су се занимали ти људи захтевало је самоодрицања и никако није одговарало мојој слици „угодног“ света. Била ми је у потпуности довољна моја „религија успеха“ и ускоро сам почео љутито да нападам на извор њене радости. Никако се нисам саглашавао ни са чим од онога што ми је говорила и трудио сам се да посејем сумњу у њено срце. Сада, сагледавајући прошло, могу да кажем да сам то радио не из зле намере, већ, више из страха. Христос је већ куцао на врата мога срца, али ја још нисам био спреман да Га примим.То је био другачији Христос од онога са којим сам одрастао. Осетио сам угрожавање мог светског комфора од стране Његовог Крста, који је стајао испред мене. Ужасно сам се љутио на тај покушај рушења моје личне среће и искориштавао сам сваку могућност да би исмејао просту веру моје другарице. Но, најзачуђујуће је било то, што њу ово уопште није погађало. Она је продужавала да стреми ка Христу, тада када сам ја тражио утеху у свету. Између нас је стала нека духовна преграда. Осећао сам се духовно изоловано од ње и кривио сам Бога за то. Јер, ја сам Га такође волео. Ја сам Га волео читав мој живот, у крајњој мери, тако сам макар мислио. Али зашто ми је било тако лоше? Да би некако заменио осећај духовне радости, прибегавао сам светским потрагама за срећом. Моји напади су постајали све агресивнији. Ништа слично се раније са мном није дешавало и сȃм нисам схватао, зашто сам се тако сурово понашао према њој. Нисам хтео да имам ништа заједничко са том хришћанском групом која је стала између нас. Уистину, страх може натерати човека да ради чудне ствари.


Једном ми је другарица рекла да се спрема да крене у Пенсилванију да посети своју познаницу. Док је није било у Вашингтону, са мном се догодило нешто што не могу никада заборавити. Био сам кући и решио сам да читам Библију. Тог тренутка, када сам је узео, захватило ме је некакво неописиво и потпуно неочекивано осећање надахнућа. У тим тренутцима сви моји страхови, сва моја противљења и осећај усамљености су ишчезли. Појавила се веома јака жеља да будем са тим људима. На крају, после три године у Светској Банци, одрекао сам се мог удобног живота и светских утеха, те, ступио у групу младих хришћана, који су се пре седам година обратили у Православље.


Сећајући се година учења у универзитету, не могу да не поменем незаборавну жену-Веру Григоревну Усенко, која је била једна од мојих професора руског језика. Као да је јуче било, јасно се сећам како ме одводи на страну после предавања и говори ми: „Код нас овде сваке недеље има Православно Богослужење. Ти би требао отићи. Служба је прелепа. Ми стојимо по три сата!“. Ноге су ми се побуниле већ од саме помисли на стајање од три сата на некој служби. Нисам отишао у цркву. Мислим да једноставно нисам био спреман. Но, поражавајуће је, како ми је тајанствено, мој будући пут већ био показан… Нисам постао православац у својој отаџбини Америци него у Холандији, где сам провео дванаест година живота. Да би некако преживео радио сам као типограф у великом међународном издавачком предузећу у Амстердаму. Почео сам да учим холандски језик и после три године добио повишицу, поставши преводилац директора предузећа. Холандија је једна од најконфорнијих земаља у свету. Сиромаштво, онако као у већини других земаља, тамо практично не постоји, а материјални живот превише често личи на бајку. Али, једном сам добио писмо од православног јеромонаха из Америке. Он је чуо да знам руски језик и упитао ме да ли бих могао превести неколико важних православних текстова на енглески. Предлог ме изненадио, зато што готово ништа нисам знао о Православљу, али сам био рад због могућности да поново радим са руским језиком и пристао сам да преводим. Послали су ми књиге о оптинским старцима, Житије старца Исидора из Гетсиманског Скита, који се налази поред Сергијевог Посада и Богословско дело архиепископа Теофана Полтавског, духовника последње Царске породице.


Дању сам радио као преводилац у холандској агенцији, те сам стога, преводима са руског могао посвећивати само неколико сати ноћу. И тада, полако али сигурно, почео ми се откривати нови свет. Незадовољан због оскудне лексике, која ми је била потребна, почео сам посећивати православне цркве у Холандији, те, руске манастире и цркве у Француској, старајући се да сазнам колико је могуће више православних речи.


Мало помало, моје се срце почело мењати и ускоро сам се крстио у Православној Цркви. Тако сам на крају стекао оно за чим је истински чезнула моја душа. Наједном сам се нашао сједињен са ненарушеном хришћанском традицијом, старом две хиљаде година. Чак ни сада не могу веровати да се све ово баш мени догодило. И како после тога говорити да чуда не постоје! Протестантизам је био само почетак мога обраћења у истинску веру, али управо кроз њега ја сам пришао Православљу.


Ускоро је мој „удобни живот“ поново постао неиздржљив. Знао сам да је потребно учинити неки одлучујући корак, како бих сачувао стечено унутрашње богатство. Три године после крштења, шокирао сам свог управника изјавом да се спремам напустити своје радно место, након дванаест година проведених у фирми, ради тога да бих се вратио у Америку и живео у руском православном манастиру у планинама северне Калифорније-без струје, воде, телефона-укратко, без сваке комфорности. Али то време, проведено у манастиру, било је најлепше у мом животу.


После пола године живота са монасима, игуман ме упитао да ли би хтео да предводим групу православних американаца како би отворили у Русији мање представништво, у циљу издавања православне литературе, ради помоћи Русима који желе сазнати нешто више о својим православним коренима. Тако сам се и нашао у Русији. Збило се то 1992. године.


Па, иако су услови мог живота данас далеко од комфорта, који сам имао на Западу, ја сам искрено, много више срећнији данас, него онда, када сам био окружен свим удобностима савременог живота. Страдање и самоодрицање налазе се у срцу хришћанства и непрестано нас подсећају на Исусове речи да Његово Царство није од овога света.


(magacin.org)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1ld0hwZ

Хедонизам и ренесанса у Србаља

pustos


(Драган Томић)


Питање НВО-овова у Србији је горуће питање. И ако неки, попут цењеног Павкова, генезу ове врсте паразитизма виде у наслеђу комунизма и идеологије СФРЈ, ја се не слажем са таквом констатацијом, већ сматрам да је то само једна од итерација истог проблема који постоји још од самог настанка Србије. Ради се,наиме о дубоко увреженом погледу на свет који у свом корену има хедонизам из кога изниче стабло снобизма и даје плод опортунизма. Хедонизам,снобизам и опртунизам јесу три основне компоненте из којих је саздана свака елита у Србији, било да је владина или не владина. Стога данас, бавићу се са њима.


Хедонистичка природа Србина, произилази из “слабе вере”, тачније произилази из покушаја да се пагански култ природе, оличен у шуми подчини хришћанству, при чему се десило то да уместо да се паганизам христијанизује, дошло је до паганизације хришћанства. Паганизација хришћанства, пре свега огледа се у слепом веровању у човекову подређеност “вишој сили”, то јест, у не веровању у човека и његове способности, као и моћ да утиче на сопствени живот. Дакле у основи овог веровања јесте веровање у немоћ тј у не-моћ. Како овакво схватање живота је дубоко нихилистичко и песимистично, оно је хаотично и самим тим анархично. Међутим пре свега овакво схватање живота јесте пре свега супротно самом животу, јер га негира те тако жеља за животом почиње да се изједначава са жељом за моћи. Живот и слобода су тада могући једино ако се поседује моћ и ту долазимо до обрта, када дубоко веровање у не-моћ ствара жељу за моћи као једином могућем облику постојања и самим тим и живота.

На овом месту, правилно закључује ДРП, источни човек, у овом случају Србин, није у стању да схвати демократију, већ он обожава моћ а не право. Њему моћ даје право а не обратно.


Моћ која произлази из веровања у не-моћ, међутим јесте јалова моћ.Она није у стању да се умножава и расте, већ сву своју енергију користи за пуко само одржање. Она није у стању да се умножи јер је сама њена основа не-моћ, дакле да би постојала она мора постојати у окружењу које дубоко верује у не-моћ, што чини да она остане ограничена и затворена унутар носиоца моћи. Моћ базирана на не-моћи, није у ствари моћ, већ је одсуство моћи, при чему моћ постоји једино ако је окружење немоћно, тј немоћ окружења постаје моћ.


У неку руку, моћ која проистиче из немоћи јесте заправо одсуство немоћи, празан простор, вакум а не концентрација моћи и управо у томе се огледа сва јаловост елите у Србији.


Све ово чини да су носиоци моћи увек ексклузивни и увек отуђени од реалности, херметички затворени у свом свету моћи. Они константно бране тај “мехур” у коме нема немоћи и посвећени су само једном циљу, одржању и очувању мехура у коме живе и управо та посвећеност очувању спрчава ширење моћи.


Хедонизам у оваквој поставци, јавља се као реакција на нихилзам и песимизам и он је пре свега ескапистички у својој природи. Ескапистички хедонизам тада постаје начин живота како за немоћне тако и за моћне, јер једино тако сам живот је могућ у таквом нихилистичком окружењу, јер једино ескапизам даје наду, која се јавља као главна сила за одржање живота.


У случају Србаља, ескапистички хедонизам развио је једну опасну тенденцију а то је склоност ка веровању у утопију. Тај магични свет у коме је све идеално и савршено, у коме нема разлога за страх и у коме коначно сви могу да се опусте и уживају у својим хедонизмима, јесте конструкт толико моћан и заслепљујући да мути разум јер почива на страху тј на сопственој негацији и на основу те аутодеструктивне црте он гради нешто више и боље, међутим како почива на сопственој негацији све што гради је унапред осуђено на пропаст. Да ствар буде још гора, пропаст тих огромних улагања он онда види као доказ да је веровање у сопстену ништавност и сопствену негацију исправно и са сваким поразом његова вера је све јача. Јача вера рађа јачу наду која онда ствара још већи ескапизам и хедонизам и при свакој итерацији улог је све већи и већи и утопистички циљ је све градниознији и грандиознији.


До потпуног само уништења, кога смо сведоци данас.


(prevrat.com)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1qTJe2a

Зашто Бог чува Русију (докази)

ruska-zastava-na-zgradi


(Игор Пшењичњиков)


Где су сви наши непријатељи – џингис канови, наполеони, шведски, пољски и литвански краљеви, хитлери? Нико од њих није на списку победника Русије. И не постоји такав списак. И никад и неће постојати! Зашто? Зато што Бог чува Русију.


Зашто волим Русију? Шта ту има да се мудрује! Питај сваког Руса, он ће ти једноставно и кратко одговорити: зашто што је то моја родна земља, зато што су овде живели моји преци, зато што је она једноставна, простодушна и нелукава. И премила у својој једноставности.


Али, мислим да сви ми не волимо Русију само због тога.


Негде у најскривенијим углићима наше свести крије се схватање да се наша љубав према родној земљи не заснива само на љубави према завичајним пејзажима и поштовању према великој историји, какву нема сваки народ.


Наша љубав према историји заснована је на томе што наша родна земља иде путем Истине, чак и ако ће због тога бити прогоњена и омрзнута од стране целог света. Несумњиво је да постоји нешто мистично у томе што је Русија кроз године и векове, кроз тешкоће комунистичког безбожништва, кроз бол и крваве ратове ишла и иде путем Истине.


Волим Русију зато што сматрам да је за мене част да будем међу онима који су вековима градили моју земљу, проливали за њу крв, улагали душевне и физичке снаге у њено добро, молили се за њу.


Ја желим да будем међу тим јунацима, познатим и заборављеним, желим да будем део свог народа, који спаја зајеничка историја, заједничка бескрајна земља, заједнички величанствени и моћни руски језика и, оно што је најважније, зеједничко стремљење ка Христу.


Волим Русију зато што верујем да Христос чува и благосиља и моју родну земљу, води је ка очишћењу и светости путем тешкоћа и лишавања. Верујем да ће Христос спасити Русију.


Мислим да тај процес спасења није нешто што има свој крај. Тај процес је растегнут у времену и завршиће се тек другим доласком Спаситеља, јер спасење није потребно само нама, који тренутно живимо, већ и поколењима Руса која ће доћи после нас. То, чини ми се, значи да ни ми, ни наша деца, ни деца наше деце не треба да очекујемо комфор и изобиље, мир и тишину.


Ми, Руси, и сви други народи који живе у Русији – сви ћемо погинути од ситости. Долази ми помисао да Господ наш народ, спасавајући га, никада неће потпуно избавити од тешкоћа и туге и никад му неће дозволити да живи у ситости и изобиљу.


Да ли због тога треба багателисати спољно благостање Русије? Апсолутно не!


Треба радити за добро свог народа, треба уређивати живот, треба градити фабрике и вадити руде, треба рађати и одгајати децу, јачати наше једине савезнике – армију и ратну флоту. Једном речју, треба радити за Русију, што се каже, треба радити оно што смо дужни да радимо, а даље – шта Бог да.


Волим Русију и зато што је непобедива. Погледајте уназад, у историју. Где су сви наши непријатељи – џингис канови, наполеони, шведски, пољски и литвански краљеви, хитлери? Нико од њих није на списку победника Русије. И не постоји такав списак. И никад и неће постојати! Зашто? Зато што Бог чува Русију.


Нека наши непријатељи то не забораве. Нека и не помисле да нас пипну! Иако Запад већ води рати против нас, ратове новог типа – информационе и економске.


Уверен сам да ће и у информационом и економском рату победа бити наша, зато што победи увек онај на чијој је страни Истина. И ма колико се увијала лукава змија америчко-европске пропаганде, њен срамни и тешки коначни пораз је предодређен.


Какав је то човек Рус?


Ево шта је о томе писао велики руски мислилац Иван Иљин: „Бити Рус не значи само причати руски. Већ значи – доживљавати Русију срцем, гледати с љубављу на њену драгоцену посебност и на њену у целој светској историји непоновљиву јединственост, схватити да је та издвојеност Дар Божији дат самим руским људима, а у исто време — путоказ Божији који треба да заштити Русију од претензија других народа и за тај дар тражи слободу и самосталност на земљи.


Бити Рус значи посматрати Русију у Божијем светлу, у њеном вечном ткиву, њеној непролазној супстанци и с љубављу је прихватати као једну од главних и заветних светиња свог личног живота. Бити Рус значи веровати у Русију онако како су у њу веровали сви велики Руси, сви њени генији и градитељи”.


Тешко да се може боље рећи. Овде би се могла ставити тачка. Али, од вишка љубави према родној земљи, која гори још више данас, када моју земљу покушавају да понизе и преваре наши западни „партнери”, разум никако да се смири и тражи да каже још нешто што је, мени се чини, важно.


Покушајте да сагледате Русију у њеној историјској величини, кроз наслаге векова, и видећете да Русија иде невероватним и спасоносним путем, потпуно другачијим од свих светских путева. И не дај нам, Боже, други пут! Зато што ја верујем да је управо то тај пут спасења.


Да ли је мало добрих и интересантних земаља? Не, много их је.


Био сам на разним путовањима, далеко од родне земље, и не престајем да се дивим лепоти пејзажа, стваралаштву различитих народа, њиховој култури и језику. Причам неколико европских језика. Слава Богу, Он ми је дао такав дар и уз то још такав посао због чије природе сам дуго живео и радио у различитим земљама, где су остали многи моји пријатељи и где сам оставио делић свога срца. И тек проникнувши у дубине других језика и у културе других народа, могао сам, чини ми се, да у потпуности и истински схватим безграничну дубину и богатство мог матерњег језика и културу коју су вековима стварали наши преци.


Па, и само због тога не могу а да не волим Русију!


Треба позивати друге народе да постану део Руског света. Не вући их силом за собом, већ позивати. Ко неће, нека живи на свој начин. Што се каже, не можеш натерати неког да те воли.


Господ све позива на спасење. Не одазивају се, истина, сви. Тако и Русија треба да опонаша Христа – да зове к себи, да позива да се буде наш брат и пријатељ, али не да тера. Ко хоће да буде део „глобалне” демократије по западном узору , нека буде. Ко хоће да буде с Русијом – нека изволи.


Већ су многи приметили – то није ни тешко схватити – да се свет у наше време поделио на две империје. Као прво, на империју која, на челу са Сједињеним Америчким Државама, иде путем који не води никуда. Та империја је најбројнија. Она обједињује земље и људе, који понизно, бојажљиво и лукаво гледају у уста Вашингтона. САД дрско газе интересе чак и својих европских савезника, а ови – после новог америчког ударца по њиховом самољубљу и части – све гутају, не мрштећи се.


Постоји и друга Империја. То је империја Добра. То је Руски свет с Русијом као авангардом и малобројни који иду за Русијом у вери да ће се спасити од царства лажи и смрада, које је успоставило власт на већем делу планете.


У тим околностима – како је могуће не волети Русију? Како је могуће не волети Русију, ако ван њених граница постоји много земаља и народа који с вером и надом гледају у нас као на своје једине спасиоце од хегемоније Западног света који се занео у својој охолости?


Само човек безнадежно помраченог ума може да не види безочну лаж, цинизам и дрскост – те деривате неизмерне охолости – на којима је заснована политика Сједињених Држава. Вероватно све то виде и многи у Европи и у другим деловима света, али их везаност за богатство и „благодети цивилизације” у виду рачуна у банкама, којима званични Вашингтон може да затвори приступ у било ком тренутку, држи у табору „демократског света”.


У реду, господо, али некад ћете свеједно морати да направите коначни избор.


Волим Русију. Верујем у њу. Знам да ће нам бити тешко, зато што смо у мањини. Али, знам да нећемо пропасти. „Чега да се плашимо? – говорио је преподобни Серафим Саровски. – С нама је Бог”. Сам Господ нам је оставио речи утехе: „Не бој се, мало стадо” (Лк.12:32).


Волим Русију! Русију воли сваки човек који искрено верује у Бога, ко тражи лично спасење са Христом и коме рачун у банци не значи више од прашине.


(Двери)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1qTJb6m

ДВЕРИ: Мала матура – Нови проблеми

mala-matura-test-generalna-proba-tanjug


Неопходно је да се у идућој школској години припрема полагања мале матуре обави студиозније, са освртом на све битне детаље како се ученици не би доводили у заблуде, страховали и на крају лоше урадили тест.


Организација полагање мале матуре у основним школама последњих година привлачи велику пажњу јавности. Још није избледео прошлогодишњи скандал изазван крађом тестова. Поред бојазни да нешто слично може да се понови, ове године се појавио нови проблем. Наиме, поред тестова из српског језика и математике, сада се уводи трећи, тзв. композитни тест састављен од питања из пет предмета. Током школске године било је више расправа о том тесту, што у медијима, што између родитеља и представника Министарства просвете јер су родитељи у страху да би то могао да буде превелики терет за децу.


Полагање завршног испита је свакако потребно због великог броја „вуковаца“ и због потребе да се сагледа знање ученика, али би ове године, због обезбеђења регуларности, требало да се организује мало другачије. Тренутно постоје два велика проблема:


- Постоји више уџбеника из свих предмета, а не зна се да ли ће питања бити постављена на основу градива из свих уџбеника или само из појединих;


- Београдски ученици су морали да враћају уџбенике из претходних година на крају школске године, пошто су их добили на „реверс“ од градских власти. Тако сада немају уџбенике из ранијих разреда који су им неопходни да би поновили градиво.


Да би се ови проблеми превазишли, и да би први већи животни испит генерације рођене 1999. године био регуларан, потребно је да се хитно донесу следеће мере:


Да питања буду састављана на основу градива које се сигурно налази у свим одобреним уџбеницима;

Да се за ову годину за мале матуранте у Београду обезбеде уџбеници из претходних разреда, само за припрему полагања.


Уколико ово није могуће, потребно је да се из пет нових предмета постављају позната питања, из већ одштампане збирке задатака.


Неопходно је да се у идућој школској години припрема полагања мале матуре обави студиозније, са освртом на све битне детаље како се ученици не би доводили у заблуде, страховали и на крају лоше урадили тест.


(Двери)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1eHaHlo

Украјина: Украјински граничари забрањују Русима улазак у земљу (Из часа у час)

 rusija-granica


13:18 Пушков: ПССЕ кренула ка ивици европске политике


Лишивши Русију овлашћења, Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) кренула је ка ивици европске политике јер решавање украјинске кризе није могуће без учествовања Москве, изјавио је у петак председник Комитета Државне думе Русије за међународна питања, Алексеј Пушков.


10. априла је ПССЕ искључила Русију, до краја 2014. године, из руководећих органа организације због припајања Крима. Руска делегација је у знак протеста напустила салу за заседање.


Данас ће Државна дума Русије размотрити немогућност наставка дијалога у оквиру ПССЕ, док трају санкције Русији.


12:47 Немачки политичар сматра да су НАТО акције погрешне


Акције НАТО-а, у условима украјинске кризе су погрешне, изјавио је данас у интервјуу за немачке новинаре заменик председника Слободне демократке партије Немачке, Волфганг Кубицки.


Он сматра да је ”контрапродуктивна и изузетно опасна чињеница да НАТО премешта своје снаге ка такозваним источним границама, у чему учествује Бундесвер”.


Кубицки је такође позвао на активирање дијалога са Русијом. ”Веома високи степен подршке Руса политици председника Русије, Владимира Путина треба да нас натера да се замислимо”, – нагласио је он.


17. априла прес служба НАТО-а је саопштила да Алијанса шаље 5 бродова у Балтијско море како би подржала своје источно-европске савезнике.


11:30 Обама: Женева је дала наду за дипломатско решење украјинске кризе


Састанак четири стране у Женеви показао је да могућности за дипломатско регулисање ситуације у Украјини као и раније постоје, изјавио је у четвртак на прес конференцији у Белој кући председник САД, Барак Обама, коментаришући резултате преговора министара спољних послова Русије, Украјине, САД и ЕУ.


Обама је окарактерисао резултате преговора четири стране као ”трачак наде”. Према његовим речима, САД не разматрају војну варијанту регулисања кризе.


Обама је позвао Русију да искористи свој утицај како би се успоставио ред у Украјини.


10:40 Москва тражи од Кијева објашњење о ограничењу уласка Руса у земљу


Москва тражи од Кијева званично објашњење када су у питању нова ограничења уласка Руса у земљу и не искључује примену мера као одговор на то, саопштило је Министарство спољних послова Русије.


Раније је Погранична служба Украјине ограничила улазак у земљу држављанима Русије мушког пола, узраста од 16 до 60 година. Ограничење се односи и на грађане Крима. Додатне мере контроле се уводе и када су у питању жене узраста од 20 до 35 година из Крима и Севастопоља.


Особе из наведених категорија могу да уђу на територију Украјине али само ако добију посебну дозволу на граници.


10:20 За 80 Руса у последња 24 сата забрањен улазак у Украјину


Зa више од 80 Русa је одбијен улазак у Украјину током последња 24 сата, каже Интерфакс, позивајући се на авио компаније са летовима за Украјину.


Украјинске власти саопштиле су без преседана ограничења путовања руских грађана у четвртак. Свим мушкарцима старости између 16 и 60 који путују без породице су сада забрањени уласци у земљу.


Многи од њих у источној Украјини су забринути одлуком, која би могла да их одсече од рођака и пријатеља у Русији.


09:40 Мариопол – Довожење војника хеликоптерима



09:20 Генерални секретар УН поздравља исходе преговора у вези Украјине


Генерални секретар УН, Бан Ки Мун поздравља резултате преговора четири стране о ситуацији у Украјини, који су одржани у Женеви, 17. априла.


У саопштењу, које је објављено у његово име, наводи се да су учесници састанка – Русија, Украјина, САД и ЕУ успели да се договоре о неколико конкретних, хитних корака који су усмерени на смиривање ситуације и тражење мирног решења кризе.


Бан Ки Мун сматра да ће све стране показати озбиљне намере да наставе узајамну сарадњу уз испуњавање постигнутих договора.


09:10 Путин и Ердоган разговарали о Криму


Председник Русије Владимир Путин и премијер Турске Реџеп Тајип Ердоган су разменили мишљења о питањима у вези са припајањем Крима Русији, укључујући и питања везана за кримско-татарску заједницу, саопштила је прес-служба Кремља. Разговор је одржан на иницијативу турске стране.


У прес служби су рекли да су размењена мишљења о актуелним питањима руско-турске сарадње, укључујући и узајамну сарадњу у енергетској сфери.


09:00 Новинар „Слободе“ ризикује да изгуби посао због коментара о Криму


Прашко седиште „Радио Слободе“ је одстранило са посла на месец дана без плате приликом евентуалног разговора о враћању на посао новинара Андреја Бабицког, који је на интернет публикацији подржао позицију Русије о Криму.


Повод за кадровску одлуку је био коментар у личном блогу на сајту „Ехо Кавказа“, чији је главни уредник Бабицки. Он је, између осталог, изјавио да је Русија имала право да заштити становништво Крима. Он је истовремено написао и да права мањине, која није сагласна са позицијом руских власти, морају бити заштићена.


Бабицки ради на „Радио Слобода“ 25 година.


08:50 45 Руса није пуштено у Украјину, укључујући жене са децом


Украјински граничари су вратили у Русију 45 Руса, који су путовали возом и хтели да на Васкрс посете своје рођаке у суседној земљи.


Улазак је забрањен чак деци и женама, саопштио је представник граничне управе ФСБ. Према његовим речима, понижавајућа ситуација за руске грађане се одвијала према следећем сценарију: када је воз стигао у Харков, Русима су проверили пасоше. Међу онима, којима је забрањен улазак је било 5 жена, а неке су биле и са децом. Објашњење забране уласка је звучало чудно и невероватно: „Нема сврхе за боравак у земљи“.


(Глас Русије, Восток)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1qTBopd

Да ли бар-код заиста садржи број 666?

220px-UPC-A-036000291452 Бар-код, наравно, су оне нама добро познате “црте” и “бројеви” на дословно свему. У 1973. години “госпoдин Бар-код” (или можда гђа. Бар-код?) су тихо ушли у наш свет. За само 25 година, госп. Бар-код је дословно преузео Свет. Данас постоји бар-код за дословно све.


Постоје кратки бар-код, и дуги бар-код. Постоје мршави бар-код и дебели бар-код. Постоји поштански бар-код и интернационални бар-код. Постоји 2-Д бар-код. Од писама, до намирница, од игле до локомотиве – све је „обучено“ са „пријатељским“ „господином Бар-кодом“.


Примарни бар-код који је коришћен у САД-у је УПЦ (Universal Product Code) баркод. УПЦ је „оригинални“ бар-код. УПЦ је дизајниран за индустрију трговине намирницама. Због великог броја предмета, нормално означавање у трговини је било преспоро, тако да је требало пронаћи метод који би убрзао елиминисао „људске“ грешке на каси. Тако је 1973. године рођен баркод.


За обичног човека, бар-код изгледа јако компликовано и збуњујуће, али за компјутер је бар-код јако једноставан.


Како компјутер-скенер чита бар-код?


Један баркод број се састоји од седам делова. Један део је или црне или беле боје. Део који је црне боје ће се приказивати као “црта”, док ће се део који је беле боје, приказивати као празан простор. Други начин приказивања једног дела бар-кода је “1″ за један део, тј црна линија, и “0″ за један део, тј бели простор. На пример, број “1″ је састављен од седам делова “0.011.001″ или “простор-простор-црта-црта-простор-простор-црта”. Запамтите, један бар-код број захтева седам делова.


Исто тако, на УПЦ баркоду, исти бројеви на левој страни (Код Произвођача) је означен другачије него бројеве на десној страни (Код Производа). Леви бројеви су уствари “окренути” бројеви или огледало кода или бројева с десне стране. На пример, ако је “црта” на левој страни, на десној страни је “празан простор”.


Кодови десне стране се зову још и кодови “једнаких паритета” зато јер је једнаки број “црних црта” делова. Пример, ако је на десној страни број “6″ то је “101.000″, значи 2 броја једнаких паритета, тј делови “црних црта”. Још један пример, ако имамо на левој страни број “6″ то је “0.101.111″, значи да имамо 5 непарних бројева делова “црних црта”. Постојање различитих кодних бројева за сваку страну, омогућава бар-коду да се скенира у било ком смеру.


Следе табеле, код којих кодови на левој и десној страни одговарају кореспондирајућим бројевима, раздвојени у седам јединствних делова.


barcodes-and-666


Обратите пажњу, на пар ствари везаних за бар-код:


1. Као што је раније поменуто, леви и десни бројеве су “обрнути” или “огледални”.


2. Сваки бар-код број је једнак “четири” различита знака. “Знак” може бити или “црни” (црта) или “бели” (простор). Знак варира у својој ширини, али су увек четири различита знака, 2 “црта” знака и 2 “простор знака”. На пример, леви кодни број “1″ има “3 места (знак 1), 2 црте (знак 2), 1 простор (знак 3) и 1 црта (знак 4)”.


3. Кодови са леве стране увек почињу са “простором” или бројем “0″, а завршавају са “цртом” или бројем “1″. Десна страна је само супротна од леве, јер оно што почиње са “цртом” или бројем “1″, увек завршава са “простором” или бројем “0″.


barcode2a.gif


Знак бројчаног Система: Овај број је УПЦ бројчани систем који карактерише типове бар-кодова. Унутар УПЦ-а бар-код је обично са леве стране бар-кода. Стварни “бар-код” је након прве “црте осигурања”. Знак бројчаног Система је у плавој боји у “Анатомији Бар-кода” (слика горе).


Кодови – Знак бројчаног Система:


* 0 – Стандардни УПЦ број


* 1 – Резервисано


* 2 – Различита тежина предмета као што су воће, поврће и месо … итд


* 3 – Фармацеутска индустрија


* 4 – Трговински код за малопродају


* 5 – Купон (талон)


* 6 – Стандардни УПЦ број.


* 7 – Стандардни УПЦ број.


* 8 – Резервисано


* 9 – Резервисано


3 Црте Осигурања: Такође, ту су “3 осигуравајуће црте”. Оне су лоциране на почетку, крају и средини. Црте осигурања на почетку и крају кодиране као “црта-простор-црта” или 101. Средишња црта осигурања је кодирана као “простор-црта-простор-црта-простор” или 01010. Црте осигурања говоре компјутеру-скенеру где код произвођача и производа почиње и завршава. На пример, када компјутер-скенер прочита први код “101″ или црту осигурања, компјутер тада зна да ли следећи код који долази је код произвођача или код производа.


И када компјутер причита код “01.010″ или средишњу линију осигурања, компјутер тада зна који је следећи код који долази по реду. Сматра се да су 3 црте осигурања број “666″, који је скривен у бар-коду. Те 3 црте осигурања су означене на горњој слици зеленом бојом.


Да ли је број 666 скривен унутар УПЦ бар-кода?


Један од најпопуларнијих и шокантних оптужби што се тичу броја “666″ је то да је број 666 прикривено скривен у сваком УПЦ бар-коду. Књига Mari Stevard Relf “The Nev Monei Sistem 666″, издата 1982. године, је пионир учења о броју 666 који се налази унутар УПЦ бар-кода. Њена књига садржи преко 50 страница изврсне документације о УПЦ баркодовима. Њено откриће је цитирано у много публикација, спомињући Жиг Звери, у задњих петнаестак година.


Ево неколико примера:


barcode666


Време ће показати да ли је бар-код Жиг звери; међутим, очито је да сваки бар-код у себи садржи број 666.


Terri Cook, “Нови Светски Поредак – Знак или Жиг”, 1996:


“…Читав УПЦ баркод систем је веома заваравајуће дизајниран око неславне и срамотне нумеричке конфигурације, Библијски познате под бројем 666, Знак антихриста или сатане, ђавола (Откривење 13:16-18)…” (Terri Cook, Нови Светски Поредак – Знак или Жиг, 1996 година., страница 376)


Bob Fralei, “Задњи дани Америке”, 1984:


“Интерпретација Универзалног Артикл Кода је највеће откривење због тога јер су три броја 666 радни бројеви за сваки Универзални Код Артикла. Свака група Универзалног Кода има три недефинисана броја. Сва три броја су број 6, тиме чинећи број 666, и тине заправо служе у сврху означавања и идентификације … “


“Ту нема одступања. Сваки Универзални Код артикла има 3 недефинисана знака чији је еквавилент број 6, декодиран у преводу значи број 666 … “( Bob Fralei, Задњи дани Америке, 1984., стр. 225, 228)


(borbazaveru.info)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1qTBnS5