Можда је добро подсетити заборавне да је „украјинска криза“ почела државним ударом. Свргавањем легално изабраног председника Виктора Јануковича отпочело је насиље. За крвопролиће на кијевским улицама, током “слободарских протеста“ грађана, најодговорније су снајперисти и друге присталице радикалног Десног сектора, који су САД, као и радикалне исламисте у Либији и Сирији, искористили за остварење својих геостратешких циљева.
Инструментализација радикалних елемената у борби за евроатланске вриједности од стране људскоправашке САД имала је за епилог убиство једног од вођа мајданског протеста Музичка, чијим „свирањем“ није био задовољан шеф оркестра. Потврђено је старо правило да „револуција једе своју дјецу“.
Поставља се питање да ли је снажном и одлучном акцијом Јанукович могао спријечити опозицију да на крилима повампиреног нацизма уђе у Врховну раду и прихвати се сумњивог законодавства са лошим посљедицама, као што је, рецимо, избацивање руског језика из употребе?
У недавном обраћању нацији, руски предсједник Владимир Путин покушао је да „оправда“ украјинског предсједника због млитаве реакције на насилничке демонстрације ријечима самог Јануковича, који је разматрао могућност примјене силе, али „рука се није подигла да потпише такву наредбу против свога народа“. ...
СРБИН.ИНФО
