(Ранко Гојковић)
Пре извесног времена Србија је још једном могла да види све “благодати” промене свести за коју се тако упорно залажу наши властодршци. У престоном српском граду, испред амбасаде Русије, окупиле су се “жене у црном”, да пруже подршку младој украјинској демократији и да јасно кажу “Стоп тиранину Путину!”.[1] Када погледате тај видео снимак, просто сте у недоумици да ли да се више дивите лепоти или мудрости тих створења. Ове прелепе и премудре персоне са дубоком европском свешћу, вероватно су својим именом желеле да укажу на узвишене идеале велике европске културе која се специјализовала за завијање Срба у црно.
Шалу на страну, свакако да је овако инфантилан поглед на свет стран великом делу српског национа, али пројави овако агресивне русофобије и србофобије допринела је и потпуна концептуална јаловост најпре српских историчара (иако често праћена обимном фактографијом), јер ко не извлачи истинске поуке из историје, осуђен је на њено понављање. Исто се може рећи и за добар део српског академског миљеа с краја ХIХ века, па до наших дана. Управо због тога, неопходна је свест да је свака смутња (по мени је ова реч много изражајнија од речи криза, па ту реч и користим у тексту) пре свега само спољашња манифестација унутрашњих духовних садржаја у народу, потребно је указивати на истинске узроке свих смутњи, како у Украјини тако и у Србији. А сличности су такве да изгледају као пресликане, па ћемо у даљем тексту понегде указивати и на такве процесе код нас. ...
СРБИН.ИНФО
