Три случаја које ћемо споменути су добра илустрација духа нетрпељивости који влада у другосрбијанским круговима према онима који другачије мисле. Србија јесте подељена, нарочито у оквирима политичке, интелектуалне и културне елите. Свако ко долива уље на ватру међусобних подела и сукоба није део решења већ проблема. Исто тако је важно рећи да док се само осуђују испади „друге стране“, док се о „нашима“ не говори нема ни друштвеног дијалога већ само тињањући сукоб који блокира Србију.
Први случај је забрана трибине о Сребреници која је требала да се одржи у Дому Војске коју је издејствовала Наташа Кандић. Наиме Министарство одбране је добило допис од дотичне којим се тражи забрана трибине на којој је требало да се представи књига о Сребреници пуковника Ратка Шкрбића „Сребреничка подвала“ у којој он као експерт на основу докумената тужилаштва Хашког трибунала доказује да је пресуда око злочина у Сребреници без основа. Наташа Кандић али ни министарство одбране нису имали ни једну чињеничну примедбу на садржај књиге, већ је очигледно да пуковникови ставови нису „политички коректни“ и да их треба цензуром елиминисати из медијског простора. Дакле нема демократије за оне који не признају „нашу“ парадигму о деведесетим.
Можете да се сложите или не са тезама пуковника Шкрбића који је аутор „проблематичне“ књиге али је недопустиво да забрањују трибине у којима се расправља о нашој новијој историји и ратним деведесетим годинама. ...
СРБИН.ИНФО