Ово није текст о Кристијану Голубовићу.
Ово је прича о српској јавној сцени. Протеклих дана, РРА је дигла велику буку због учесталог појављивања славног криминалца, дилера дроге, отимача ташни од баба, крадљивца аутомобила и рекеташа, на неколико телевизија са националном фреквенцијом: у појединим емисијама, Кристијану Голубовићу је дато да буде чак и водитељ, у неким емисијама је говорио о томе како је постао киминалац и шта је све радио у младости, у некима је говорио о актуелној политичкој сцени, а у некима је био представљен и као уметничка душа – Кристијан Голубовић, наиме, поред свега, пише и песме и слика. Осим РРА, бројни социолози, криминолози и јавни посленици, укључили су се у осуду промовисања Кристијана Голубовића, јер он као својеврсни „мрачни витез“, уз то и дилер дроге, може погубно да утиче на младе, а многи су са гнушањем истицали чињеницу да је огромни медијски простор дат човеку који је правоснажно осуђен на четрнаест година затвора.
У реду, али Кристијан је прво постао популаран у филму „Видимо се у читуљи“, затим је постао популаран као једини преживели из тог филма, а затим је стигла „ова слава“, између осталог и зато јер Кристијан није без дара за јавне наступе, а и зато што се није либио да многе српске политичаре пореди са криминалцима.
Брига РРА и других јавних посленика око штетног утицаја промовисања кримоса који нема длаке на језику, могла би се узети са поштовањем да је у овој земљи јавна сцена нешто другачија. Јер, на пример, није било никакве озбиљне реакције РРА и осталих коментатора на бројне ријалити шоу-програме који се емитују већ годинама, и који су имали погубан утицај на младе – од примитивизма, агресије, порнографије и бесмисла, до промоције идеје да је буквални и симболички брлог природно станиште српске будућности, а да је сензационализам који прати то дно телевизијске забаве, нешто што свима доноси корист.
Са друге стране, брига за душевно и морално стање нације због појављивања Кристијана Гоубовића на ТВ, делује у најмању руку лицемерно – у земљи у којој је већина политичара отимала, не ташне бабама, него целокупну уштеђевину читавој нацији, у земљи у којој је прећутно правило да је политика најуноснији вид криминала, у којој су политичари и „тајкуни“ годинама без икаквих проблема диловали са криминалцима који су шверцовали тоне дроге (а не као Кристијан, 14 грама), и у којој су сви они угледни грађани јер немају затворски набилдоване трапезијусе, брига због Кристијановог утицаја на младе делује смешно. ...
СРБИН.ИНФО
