ПРАВОСЛАВНИ КАЛЕНДАР: 8. мај (25.апр) Свети апостол и јеванђелист Марко – Марковдан

Свети апостол и јеванђелист Марко

Беше Марко сапутник и помоћник апостола Петра, који га у посланици својој првој назива сином својим, не сином по телу него сином по духу. Када Марко беше с Петром у Риму, умолише га верни, да им напише спасоносну науку Господа Исуса, Његова чудеса и живот Његов.

Тако Марко написа Свето Јеванђеље, које виде и сам апостол Петар и посведочи као истинито. Од апостола Петра би Марко постављен за епископа и послат у Мисир на проповед.

И тако св. Марко би и први проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру. Мисир сав беше притиснут густим мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатарства и злобе.

Но с помоћу Божјом св. Марко успе да посеје семе науке Христове по Ливији, Амоникији и Пентапољу. ...



СРБИН.ИНФО

ШЕФ ДЕЛЕГАЦИЈЕ ЕУ У БЕОГРАДУ: Гејеви! Стижем на вашу Параду!

Овогодишња “Парада поноса” трајаће готово две недеље, а шетња улицама Београда заказана је за 31. мај. Централном догагађају претходиће низ скупова, од којих ће први бити одржан 19. маја. И док организаторима “Прајда” стиже подршка из Европе, у домаћој јавности све су гласнији заговорници отказивања овог скупа.

“Параду поноса” у среду је јавно подржао шеф делегације Европске уније Мајкл Девенпорт, који је најавио своје учешће у шетњи градским улицама. Он ће бити само један од више страних гостију који ће да подрже окупљање ЛГБТ особа.

“У потпуности разумем важност свих догађаја које организујете, а који подижу видљивост ЛГБТ особа у Србији. Људска права припадају свима и укључују и грађане који припадају ЛГБТ заједници. У складу са Уставом као и са одлукама Уставног суда поводом забране претходних парада, надам се да ће се овогодишња ‘Недеља поноса’ реализовати у потпуности онако како је планирано”, пише у Девенпортовом писму подршке организаторима “Параде поноса”. ...



СРБИН.ИНФО

Звонце међу Српчићима у Немачкој

Као што пастир добри води рачуна о своме стаду, тако је и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, исказујући своју очинску брижност за наше најмлађе, њихово васпитање и духовно очување, подржао мисионарске активности Светосавског звонца. Са његовим благословом Звонце се запутило у посету нашим српчићима на југу Немачке у покрајну Баден-Витенберг.

Радосно ишчекујући сусрет са нашим најмлађима у Немачкој, Светосавско Звонце је најпре посетило град Фридрихсхафен. У овом месту, на обалама Боденског језера, живи око 400 српских породица. Старешина парохије, протонамесник Слободан Тијанић, срдачно је испред храма посвећеног Светим српским новомученицима дочекао делегацију Звонца.

Недалеко од Боденског језера, ушушкани између малих уличица Фридрихсхафенских, Храм и његова малена порта убрзо су били испуњени дечијом грајом и њиховим веселим и насмејаним лицима који су заједно са својим родитељима жељно ишчекивали почетак дружење са Звонцем. Пред знатижељним лицима у препуној сали црквеног дома, Звонце је почело свој програм монодрамом: ”Ми смо њихови потомци” који је извео глумац дечјег позоришта из Земуна Борко Сарић. Након тога, под руководством свога вероучитеља и духовника проте Слободана, представила су се и деца парохије Фридрихсхафенске са песмом и рецитацијама. ...



СРБИН.ИНФО

СЛУЧАЈ КРИСТИЈАН ГОЛУБОВИЋ: Србин којег воле (мрзе) Срби

Посебно је занимљиво и индикативно у раду српских медија да оно што је и де јуре и де факто установљено од стране државе и озваничено медијским путем као девијантност и тежак криминал, поприма, паралелно једну сасвим другу конотацију званично, такође кроз популаризацију телевизијских ток-шоу емисија најнижег облика хедонистичке тривијализације и парадирајућег конзумеризма.

Редуковањем озбиљне друштвене патологије и аномије на ниво забаве, ироније, или пак, наводно озбиљном приступу проблематичном и несхваћеном појединцу; улизивачким фразама га сагледавати са “боље” стране и подстицати његове “врлине” исти проблем не само да бива потиснут, већ се тиме јавно представља као успех, тако што му се кроз забаву даје симболички легитимитет.

Све већа популарност Кристијана Голубовића је еклатантан пример како медијско кривотворење реалности и инструментализација јавног сервиса могу позиционирањем дискурса лошег момка, довести дотле да управо то лоше, може бити и добро. Врло добро.

Наиме, поменути Кристијан се јавно оглашава и представља као момак “тешке руке” али и “меког срца”. Све више се обавештавамо о томе да сва та повика на њега као на криминалца и човека са интернационалним затворским искуством, и нису баш тако довољан разлог за квалификацију, те самим тим могу бити и основ за једну предрасуду. Његови цртежи које је показивао гледаоцима телевизија са националном фреквенцом то јасно потврђују, као и његова поезија. Озбиљност и снисходљива сервилност водитеља који са њим воде “метафизичке” расправе о уметности, правди и смислу живота, ваљда су довољан индикатор препознавања једног, до сада, неправедно скривеног и маргинализованог уметника и хуманисте.

Поводом медијске кристијанизације огласио се социолог Ратко Божовић рекавши да је све ово заправо: “наставак праксе из деведесетих година, а у којој је обезвређен људски живот и унижено достојанство људи”. ...



СРБИН.ИНФО

„Бронзани” човек из Мокрина био би бржи од Јусеина Болта

Кости – Анализирајући 300 скелета са гробља у Мокрину, који датирају из периода 2100-1800. пре нове ере, а који се чувају у Народном музеју у Кикинди, професорка др Софија Стефановић из Лабораторије за биоархеологију на Филозофском факултету, дошла је до закључка да би на телесној грађи и мишићној маси тадашњем просечном мушкарцу позавидели и многи данашњи атлетичари.

- Готово сви мушкарци били су врло физички активни, а понекад је интензитет посла доводио до тога да се и тела костију закриве. Код појединих мушкараца, трагови припоја указују на значајну мишићну масу како на горњим тако и на доњим удовима, за чији развој би и врхунском спортисти биле потребне године упорног и интензивног вежбања – наводи Стефановићева.

Насупрот мушкарцима, живот у праисторији за жене није подразумевао обављање било каквих тежих физичких послова.

- Људски скелет у себи чува огроман број драгоцених информација о томе како су људи некада изгледали, чиме су се хранили, од чега су боловали, али и које физичке активности су обављали. Трагови припоја мишића на костима показују да жене, вероватно као последица вишег друштвеног положаја, нису имале никакве физички захтевне обавезе пре око 4.000 година. Жене бронзаног доба биле су високе око 155 центиметара, а биле су тешке између 55 и 74 килограма – додаје Стефановићева. ...



СРБИН.ИНФО