“А, јел’ играш ти и фудбал?”, упитао је деветогодишњи Јован нашег најбољег тенисера Новака Ђоковића, покушавајући да сакрије узбуђење што се сусрео са својим идолом.
„Играм”, није се дао збунити први рекет Србије. „А играм и кошарку кад се сретнем са другарима из краја”, додао је Ноле. ...
СРБИН.ИНФО
Крвава мета у 115 ратова најразличитијих војски, освајача, бранитеља и ослободилаца, Београд је био битно, или најбитније место у биографијама команданата војних јединица које су учествовале у овим сукобима.
Рушен до темеља чак 44 пута, Београд је свакако био врхунац најдеструктивнијих војних завојевачких каријера. Ослобађан, да би поново био престоница живота и слободе Србије и Југославије, био је, с друге стране, врхунац најплеменитијих војних каријера. Изузетан град који су ослобађали изузетни људи, ратни команданти и војсковође који су га тиме увек враћали тамо где му је и суштинско одредиште – на пиједастал слободарства.
Јединице Црвене армије, борци и њихови команданти су пресудно учествовали у ослобођењу Београда 1944. од Немаца, пре свега вишегодишњим искуством фронтовског и урбаног ратовања са Немцима, као и техничким капацитетима.
СРБИН.ИНФО
Свештеномученик Василије епископ Амасијски
Ликиније, зет цара Константина, чијом сестром беше ожењен, претвараше се пред великим царем као хришћанин, но када доби од цара на управу цео Исток, он поче најпре тајно а после јавно гонити хришћане и утврђивати идолопоклонство. Жена његова туговаше због тога веома, но не може одвратити мужа свога од нечестија.
Предавши се идолопоклонству Ликиније се предаде безмерно свима страстима, а највише женонеистовству. При нападу ове нечисте страсти он хтеде оскврнити девицу Глафиру, која стајаше у служби царичиној. Ова се пожали царици, и царица је тајно посла из царског двора у Никомидији у област Понтијску.
Девица достиже град Амасију, и ту би срдачно примљена од епископа Василија и осталих хришћана. ...
СРБИН.ИНФО
Георгијевска лента ће нас и ујединити и подсетити на то ко су нам историјски пријатељи.
Како ће Србија обележити 9. мај? Следеће године је 70-годишњица победе над нацизмом. Да ли ће и то бити једна од годишњица коју ћемо заборавити да обележимо? Историјска конфузија, настала после распада једнопартијског система и бивше југословенске државе, наставља се током последње две и по деценије. Победа у Другом светском рату, коју је баштинила Комунистича партија, као да је остала заборављена још почетком 90-тих, после њеног одласка у историју.
Уместо тога, у Србији се почела отварати расправа о догађајима у Другом светском рату, улози Равногорског покрета и злочинима партизанских јединица. Несумњиво, оваква расправа је била потребна. Пола века су комунисти држали монопол над „ратном истином“, одбијајући да критички сагледају историјске догађаје и не дозвољавајући њихово преиспитивање. ...
СРБИН.ИНФО
