(Михаило Меденица) Живот у Србији свео се на доконо сеоско прело, на којем ДС и СНС, к’о две задушне бабе, свака из свог ћошка, дрндајући вуну дрнда и мучени народ свакодневним саопштењима чија је брката ћерка боља прилика за уморног ђувегију, који уместо младе разабира шљиву о коју ће да се обеси. Папир ко папир, мученик, трпи све: Пајтићево поштење, правдољубље, искрену забринутост за народ који је до јуче с пајтосима шутирао као шугаво куче, па и визију Србије каква би требало да буде, или би била, само да им је дато још двадесетак година власти. С друге стране, на полеђини истог папира, другом крају исте батине, отпише СНС, сводећи своје успехе на неуспехе претходника и визију на слепилу сужњих, прежући демагогију у чезе, па чезама у трк око шљивика у којем ђувегија мерачи грану… Ако је правда већ слепа, истина је, ваљда, лице с посебним потребама којем и једни и други нуде доживотно издржавање у замену за иметак и право да њиме располажу како им воља?! Реално, ситуација у Србији боља је за толико што „жутих“ више нема на власти и лошија таман за толико што ови сад владају. ...
СРБИН.ИНФО
