Ипак, највећа и најнесумњивија Коштуничина заслуга јесте то што је током своје владавине, својим чињењем и нечињењем, значајно допринео демократизацији, релаксацији и нормализацији политичке и медијске сцене.Протекли дани су унели нешто живости у замрли српски политички живот. При чему је епицентар тог дешавања, помало неочекивано, био у једној малој ванпарламентарној странци која је бирала наследника Војислава Коштунице, као и у српском ентитету БиХ, у којем је, по свему судећи, Милорад Додик у последњем тренутку успео да избегне свилен изборни гајтан који му је већ био припремљен. Е сад, поштено говорећи, ДСС није баш обична „мала ванпарламентарна странка”, већ партија чији је лидер био последњи председник последње Југославије, два пута премијер Србије и човек који је победио Слободана Милошевића. Али и независно од тога, ДСС је годинама био стециште националне, демократско-конзервативне интелигенције (баш као што су се њихове нешто више грађански оријентисане колеге окупљале око Демократске странке) и зато урушавање ове странке, које је на овај или онај начин окончано недељном изборном скупштином у „Сава центру”, завређује ширу пажњу од оне која би следовала на основу њиховог тренутног, више него скромног рејтинга. ...
СРБИН.ИНФО
