Колико је онда пута потребно да родитељи „физички казне“ дете да би њихово понашање дошло под удар законодавца? И ко ће то и како да докаже? Биће ипак да је реч о нечему другом. Влада Републике Србије је донела 2006. године одлуку о образовању Комисије за израду Грађанског законика Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 104/06, 110/06 и 85/09). Комисија је 2011. године објавила трећу књигу Преднацрта Грађанског законика (која је доступна на сајту Министарства правде Републике Србије и која је коришћена за предстојећу анализу), у којој су регулисани породични односи. Мој циљ је да у овом тексту укратко укажем на шири контекст предложених решења и на њихове одређене недостатке. Комисија је предложила алтернативе у погледу начина на који је могуће уредити значајан број института Породичног права. Међутим, неке од њих нису само последица различитог научно-догматског приступа одређеним проблемима, већ представљају и израз различитих вредносних и идеолошких опредељења која су међусобно непомирљива. Држава ће подстицати рађање деце (члан 6.) или то неће бити случај; по узору на значајан број страних права биће уведена црквена форма брака (члан 24.) или ће супружници у српском праву моћи да закључују брак само пред матичарем; између супружника ће поново постојати обавеза верности (члан 25.), или ће бити задржано решење Породичног закона које ову обавезу између супружника не предвиђа. Најзад, остаје питање да ли ће убудуће српско породично право допуштати сурогат материнство, што је предложено као значајна новина, а о чему недостаје шира расправа. Дакле, са једне стране се препознаје идеја да се наше породично право додатно радикализује прихватањем либералних концепција, у којима су чланови породице неретко постављени као супарници који су овлашћени да до крајњих граница, па и на рачун других чланова остварују своје тежње. Са друге стране, постоји покушај да се поједини институти регулишу у духу конзервативног поимања породице и њеног схватања као државе у малом у којој је слобода сваког од њених чланова ограничена само слободом оног другог и усмерена њиховим заједничким интересом. Да ли то значи да су чланови породице (макар само за потребе насиља у породици) и лице које се бави проституцијом и његов (њен) клијент, као лица која повезује искључиво сексуална релација? Да ли су то два истополна партнера, иако у Србији (још увек) не постоји закон којим би оваквим заједницама била призната правна дејства? О АУТОРУ Милош Станковић је асистент на Правном факултету у Београду. У члану другом, треће књиге Преднацрта постоји декларативан став да „породица као основ друштва ужива посебну заштиту државе“, али у Преднацрту нигде није дефинисан појам породице. Иако то није неуобичајено у упоредном праву, постоје и законодавстава(нпр. Обитељски закон Федерације Босне и Херцеговине, Породични закон Републике Српске, Породични закон Црне Горе) и међународне конвенције (Универзална декларација о људским правима и Међународни пакт о грађанским и политичким правима) у којима јесте дефинисан појам породице. Српски Породични закон и Преднацрт ГЗ посредно дефинишу породицу само када регулишу институт насиља у породици, истичући која се лица сматрају члановима породице. Између осталог, то су и „лица која су међусобно била или су још увек у емотивној или сексуалној вези, односно која имају заједничко дете или је дете на путу да буде рођено, иако никада нису живела у истом породичном домаћинству“ (чл. 197, ст. 3 Породичног закона и чл. 241. став 3 Преднацрта). Иако се у упоредном праву може наићи на различито одређен круг лица која се сматрају члановима […] ...
СРБИН.ИНФО
