“После рата у Југославији, мени као Србину није било лако да путујем. Када бисмо давали пасош, људи би мало устукнули и гледали нас чудно – мислили би да смо терористи који ће да изведу неки прљави трик. Било је врло компликовано за мене и поготово за мог оца који ме је пратио на турнирима. Морали смо да се трудимо двоструко више како бисмо импресионирали људе, али Француска је била једна од неколико земаља где смо се осећали добродошлима и у којој је било људске топлине и пријатељства“. ...
СРБИН.ИНФО