Све до Другог ватиканског концила (1962-1965) Ватикан није хтео да дозволи служење на црквенословенском језику, правдајући се различитим разлозима, који су у својој суштини били политичке природе. Ипак, шта је стајало у корену ове мржње према језику који су освештали Свети Ћирило и Методије? Виктор Новак у својој знаменитој студији Magnum crimen показује да, иако је ниже свештенство и становништвo у Далмацији прхватило старословенски језик, јер је њиме хришћанство постало религија целог народа а не само латинизиране елите, краљ Томислав, попут кратковидих наследника моравског кнеза Растислава, послушао је империјалистички диктат из Рима и тиме заувек посејао семе трагизма на Балкану. А по том диктату словенски језик је варварски, а самим тим и сви словенски народи су – варвари, без обзира на речи апостола Павла да у Христу „нема Јелина ни Јудејца, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос.“ У прилогу је један од кључних одломака из књиге Magnum crimen. „Утврђена је чињеница да су тек попови глагољаши, којих је било у хрватским странама већ крајем IX стољећа, успјели да учврсте у широким народним слојевима раније почетке кристијанизације, која је у те стране дошла с мачем франковачког освајача, увелике посредством аквилејске патријаршије. ...
СРБИН.ИНФО
