(Ратко Паић) Непланирано дугачко задржавање Владимира Путина на прослави годишњице ослобођења Београда од фашизма, које је изазвало кашњење његовог одласка у Милано и одлагање сусрета са Ангелом Меркел, показало је светској јавности да Срби више воле да омиљеног госта вуку за рукав, него да њих саме неки други гости вуку за нос. Осим тога, протекла посета руског председника је избацила у први план чињеницу да грађанима Србије, судећи по њиховим неподељеним реакцијама и искреним знацима одобравања, много више прија када нека инострана делегација на високом нивоу дође у Београд да потпише седам корисних међудржавних споразума, него када слична таква делегација дође у главни град Србије само да би испоручила седам услова-ултиматума који се морају испунити по сваку цену. Да би се то схватило, најбоље би било упоредити ових седам руско-српских споразума које су управо потписали чланови руске делегације у Путиновој пратњи, са оних седам услова које су својевремено донели немачки парламентарци. Дакле, ради се о томе да је директор Службе за војнотеничку сарадњу Руске Федерације дошао у Београд да потпише Споразум о војнотехничкој сарадњи, а директор Федералне службе за безбедност Русије да овери Споразум о узајамној заштити тајних података, затим директор руске имиграционе службе да стави потпис на Споразум о реадмисији, а руководилац руске царинске службе на Протокол о размени података између две земље. Такође, генерални директор Руске енергетске агенције је верификовао Меморандум о разумевању у области енергетске ефикасности, док је генерални директор руске железничке компаније потписао уговор о реконструкцији три деонице коридора 10, а са српском страном је потписан још и уговор о испоруци 27 дизел моторних возила. ...
СРБИН.ИНФО
