(Батић Бачевић) Може ли један трагични удес да постане централна тема у друштву које сe стално свађа око прошлости, а блокира се код сваке озбиљније приче о будућности јер и даље има тешке дилеме о садашњости? И шта уопште може да значи несрећа једне породице у друштву у ком већина породица има само једну дилему – хоће ли друштво доживети банкрот и, ако неће, који ће то слојеви друштва платити највећу „откупнину” за спас отете српске економије. Негде у сенци тих стереотипних ламентирања о судбини друштва, догодила се једна несрећа, која је на први поглед деловала као трагедија за једну породицу, али је временом постала срамота за читаво друштво. Читава прича почела је пре две недеље на мосту који и данас има вероватно неко своје званично име (Мост братства и јединства), али су тај назив у историју бацила два писца – први је велики песник Бранко Радичевић по ком носи име улица у које се улива мост, а други је велики писац који је одлучио да с њега скрати живот а пре тога напише „Јеретичку причу”, ваљда једини литерарни рад у ком су се још за време Титовог живота правиле шале на рачун привилегија комунистичке олигархије. Зато и већина Београђана верује да је то његов мост јер није о њему певао или маштао, него је на њему одлучио да оде са овог света. ...
СРБИН.ИНФО
