Thursday, April 17, 2014

ПРАВОСЛАВНИ КАЛЕНДАР: 18. април (05. април) Велики петак

veliki-petak

ВЕЛИКИ ПЕТАК – РАСПЕЋЕ ХРИСТОВО


У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер није нашао никакве кривице, и да је тај човек невин.


Јудеји су увидели да могу само да муче Исуса, али не могу да Га осуде, па су рекли Пилату да се Исус уствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца. Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореик пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Светина, нахушкана од фарисеја, тражила је Вараву.


Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је урлала: Распни га! Распни га! Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носли Крст Страдања. На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини.


И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата по подне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали се гробови, затресла се земља. Завеса у храму се расцепила одозго до доле. Камење се, уз страшан прасак, распадало. Стене су пуцале. Тако су се обистиниле Христове речи да ће и мртво камење сведочити Живога Бога.


Капетан који је стражарио код крста, рекао је да је тај Човек заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас. Поред Крста је остала Богородица са апостолом Јованом, Маријом Магдалином и још неким женама. Нема и скамењена од бола, гледала је Богородица беживотно тело свога Сина и Бога. Јосиф из Ариматеје је отишао Пилату и измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Пилат је, зато што је сутра субота (када се ништа не ради), а да тело не би стајало на крсту три дана, дозволио да Га скину са крста. Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, коју је Јосиф био припремио за себе. Гроб је био уклесан у стени.


Кад су положили Христово тело, на улаз су навалили огроман камен. Римљани су поставили страже унаоколо, плашећи се да хришћани не узму тело.


Тропар (глас 2):

Благообразниј Јосиф с древа сњем пречистоје тјело твоје, плашчаницеју чистоју обвив, и воњами во гробје новје покрив положи.


veliki_petak_2_1334222058_420x0
Начин прослављања

Тог дана Литургија се не служи, изузев ако би Благовести пале на тај дан, а не служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принео сам себе на жртву.


У богослужењима Великог петка спомиње се хватање Господа Исуса Христа, суд јеврејских старешина и римског проконзула Понтија Пилата над Њим, крсна страдања, смрт и скидање са крста. Сама богослужења тог дана састоје се из: јутрења – на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) Јеванђеља (ово јутрење се обично служи увече на Велики четвртак), царских часова и вечерња, тј. опело Христово, са изношењем плаштанице.


То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. После вечерње, поје се мало повечерје са каноном о распећу Господњем, тзв. Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X века. Овога дана предвиђен је најстрожи пост.


Православни тог дана строго посте, проводећи га само на сувом хлебу и води, а многи тог дана и једнониче, тј. цео дан ништа не једу ни пију, а тек увече, када изађу звезде, узму мало хлеба и воде. У знак туге и жалости, на Велики петак не смеју звонити црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ се време богослужења и огласи мртваца обзнањују клепеталима.


Народни обичаји

Свуда где Срби живе, народ од раног јутра одлази у цркву на молитве, а увече на службе на којима се износи плаштаница и врши опело Исусу Христу. Тада се народ поклања Христовом гробу и целива плаштаницу. Врше се и литије око храма. Строги је пост, а оно што је нарочито забрањено је пијење вина, јер оно представља Крв Господњу. Жене кувају варице и младе коприве. Варица се носи чобанима, а коприву једе и старо и младо. Избегава се било какав други посао. У јужној Србији децу не пуштају напоље, ван дворишта.






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1eZstLN

НЕМАЧКА: Сви гасоводи воде у Русију

gasovod 0


Немачка увози више 70 одсто енергената. А само руски, гас, нафта и угаљ, покривају више од четвртине укупне потражње. Постоје разне идеје, али су све на дугом штапу – краткорочно, за увоз из Русије нема алтернативе.


Руски гас још увек незамењив


Због кризе у Украјини, у Немачкој се повела нова дискусија о енергији. Јер, Немачка у великој мери зависи од нафте и гаса из Русије. Према прорачунима Радне групе за енергетски биланс, квота увоза енергената је прошле године повећана и износи 71 одсто.


Далеко најважнији снабдевач енергијом је Русија: 38 одсто увоза природног гаса, 35 одсто од укупног увоза нафте и 25 одсто увоза угља долази из те земље. Тако Русија задовољава више од четвртине укупних немачких енергетских потреба. Погодне алтернативе нису на видику.


Само 15 одсто потрошње гаса Немачка може да покрије сопственом производњом. Велики део потребног гаса се увози из Норвешке и Холандије. На неко краће време, ове две земље би могле да повећају извоз, али дугорочно, према речима стручњака, њихове резерве се ближе крају.


Теоретски, као алтернатива долази у обзир увоз охлађеног течног гаса танкерима, рецимо из Алжира, Катара и САД. Међутим, у лукама САД нема постројења за утовар течног гаса, а у Немачкој нема одговарајућих станица за истовар. Поред тога, на светском тржишту је тешко на брзину набавити веће количине, јер је Јапан после нуклеарне катастрофе у Фукушими почео да увози много гаса.


gasovod 0.jpg


Фракинг још није на реду


С обзиром на новонасталу ситуацију, поново је актуелна производња гаса фракингом: коктелом од воде и хемијских материја гас се извлачи из великих дубина земље. Међутим, ова технологија носи са собом потенцијални велики ризик, упозоравају еколози. Само црвено-зелена влада немачке покрајине Доње Саксоније ће омогућити фракинг под одређеним условима.


Међутим, такође црвено-зелена влада Северне Рајне-Вестфалије се за сада одлучила против фракинга, мада се на дубини до 4.000 метара налази преко 220 милијарди кубних метара метана – знатно више него резерви конвенционалног гаса које се процењују на око 150 милијарди кубних метара. Са производном стопом од дванаест милијарди кубних метара годишње, ове резерве ће трајати највише 15 година.


Када би дозволила фракинг, Северна Рајна-Вестфалија би тај период удвостручила. Али, политички благослов за то не треба скоро очекивати. Поред тога, савезна влада у свом коалиционом споразуму одбацује фракинг све док се користе токсичне супстанце. Ако се ништа не промени, Немачка ће за 15 година бити потпуно зависна од увоза гаса.


juzni tok0


Утицај преко фирми


Осим тога, одавно је одлучено да од 2018. Немачка више неће производити камени угаљ. Немачка већ сада увози тај угаљ, 25 одсто увоза је из Русије. Само у случају лигнита, мрког угља, Немачка има залихе које би уз садашњи темпо производње могле да трају још најмање 200 година.


И многе друге државе Европе не виде алтернативе руском гасу – њих седам се узда у изградњу Јужног тока


Немачко-руске везе у области енергетике нису само засноване на зависности Немачке од увоза из те земље. Руска државна компанија Гаспром и Винтершал договорили су пре неколико месеци значајну размену акција: Гаспром добија немачко складиштење гаса, плус трговински капацитет филијале Винтершала, док ова компанија добија део сибирских гасних поља.


Поред тога, Гаспром и Винтершал деле немачки гасовод Гасцаде дуг око 2.400 км. У Савезном министарству за привреду изгледа да нема приговора на то што је фактички немачка резерва гаса за хитне ситуације – индиректно под контролом руске државе.






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1peEqa5

СРПСКИ СТУДЕНТИ ИЗ ЛУГАНСКА: Хоћемо кући, тенкови су свуда око нас

Војне претње око Србије

Русија, САД и ЕУ постигле договор о Украјини?

lavrov keri76


На четвоространом сусрету о Украјини у Женеви шефова дипломатије Русије, Украјине, САД и Европске уније, усвојен је документ о деескалацији у којем је упућен позив на неодложни почетак широког националног дијалога а стране позване да се уздржавају од сваког насиља, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.


На конференцији за новинаре после сусрета, амерички државни секретар Џон Кери рекао је да све стране треба да се одрекну насиља, екстремизма и изражавања расизма, а да кључну улогу у деескалацији конфликта у Украјини треба да игра специјална посматрачка мисија ОЕБС, која већ функционише у тој земљи.


Како преноси Асошијетед прес, Кери је рекао да су се дипломате сагласиле о потезима које треба предузети и оценио да је рад био добар, али да речи имају мало значења уколико не буду праћене делом свих страна на смиривању ситуације.


Према његовим речима, од Русије се очекује да покаже да је озбиљна у напорима за снижавање тензија.

“Уколико не видимо напредак (…) биће додатних санкција, додатних трошкова”, рекао је Кери а преноси АФП.


Лавров је рекао да је договорено да све стране треба да се уздржавају од сваке врсте насиља.


Према његовим речима, међу потезима које треба предузети су и разоружање свих нелегалних оружаних формација и враћање свих административних зграда њиховим законским власницима.


“Биће потребна и амнестија за све демонстранте, изузев оних који су починили тешка кривична дела”, рекао је руски министар иностраних послова, наглашавајући да решења за Украјину треба да буду прихватљива за све Украјинце.


Лавров је рекао да се наведене мере односе на све регионе Украјине без изузетка “и сва проблематична питања без изузетка”.


Према његовим речима, учесници женевског сусрета признали су да кризу треба да решавају сами Украјинци, због чега је упућен позив на широки национални дијалог.


“Позивамо специјалну мониторинг-мисију ОЕБС да у складу са њеним мандатом, игра водећу улогу како би пружила помоћ самим Украјинцима и властима у Кијеву у реализацији мера за деескалацију стања у Украјини”, рекао је он, додајући да ће Русија подржавати рад те мисије на успостављању дијалога, како би се корак по корак “деблокирала ситуација”.


“Мисија треба да ради поштено и објективно да уважава женевску изјаву”, додао је он.


Лавров је, такође, рекао да је у усвојеним документима наглашено осигурање достојанствене улоге руског језика.


“Нисмо употребљавали никакве термине, они могу бити различити. Може бити федерација, где су права субјеката сужена а може бити и унитарна држава само по називу, са широким правима региона”, рекао је он.


Подсећајући да је током припрема за сусрет Москва предложила да на њему буду представљене главне украјинске политичке опозиционе снаге, које изражавају сумњу у легитимност украјинских власти, Лавров је рекао да је Русија у Женеви представила документе које је усвојила Партија региона, Лугански обласни совјет и Југоистични покрет за федерализацију Украјине.


“Из организационих разлога није се успело у позивању у Женеву представнике опозиције, пре свега, са југа и истока Украјине, али смо ми представили на овом сусрету документа (…) који се односе, пре свега, на мере за деескалацију напетости, недопуштање примене силе и претње силом и што је најважније – како југоисток види одредбе које треба да буду у новом Уставу. Пре свега то је децентрализација, суштинско проширење овлашћења региона у изборима законодавних и извршних органа, употреба руског језика”, рекао је руски министар.


Наводећи да САД и ЕУ изражавају искрену заинтересованост за решење украјинског проблема, Лавров је рекао да су се стране у Женеви договориле и да наставе са сусретима у различитим форматима.


Састанак је трајао дуже од седам сати а учествовали су Лавров, Кери, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон и вршилац дужности шефа украјинске дипломатије Андреј Дешчица.


John Kerry, Sergey Lavrov


Шта је договорено у Женеви?


Шефови дипломатије Русије, Украјине, САД и ЕУ усвојили су на седмочасовном мировном састанку у Женеви заједничку изјаву о ситуацији у Украјини и почетним корацима за смиривање тензија и повратку безбедности за све грађане.


Све стране морају да се уздрже од било каквог насиља, застрашивања или провокативних акција, наведено је у изјави, коју је пренела агенција АП.


Учесници састанка оштро су осудили и одбацили све изразе екстремизма, расизма и верске нетрпељивости, укључујући антисемитизам.


Све илегално наоружане групе морају да буду разоружане, а сви бесправно одузети објекти морају бити враћени легитимним властима, као и све бесправно заузете улице, тргови и друга јавна места.


Амнестија ће бити одобрена демонстрантима и онима који су напустили зграде и друга јана места и предали оружје са изузетком оних који су проглашени кривим за крупне злочине.


Договорено је да специјална посматрачка мисија ОЕБС треба да игра водећу улогу у помагању украјинским властима и локалним заједницима у непосредној примени ових мера за де ескалацију где год је најпотребније.


САД, ЕУ и Русија и су се обавезале да подрже ову мисију, укључујући пружање мониторинга.


Најављено је да ће реформа Устава бити инклузиван, транспарентан и одговоран процес у који ће бити укључено непосредно успостављање широког националног дијалога уз учешће свих региона Украјине и политичких изборних јединица, уз јавне коментаре и амандмане.


Учесници женевског састанка подвукли су значај економске и финансијске стабилности Украјине и најавили да су спремни да разговарају о додатној подршци да би се спровели наведени кораци.


На састанку на ком је усвојен документ о деескалацији ситуације у Украјини, учествовали су шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, амерички државни секретар Џон Кери, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон и вршилац дужности шефа украјинске дипломатије Андреј Дешчица.


(Танјуг)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1iuxoJ5

ДР МИЛА АЛЕЧКОВИЋ НИКОЛИЋ: К(Р)ИМ и нови Волгоград

СРБИНУ ИЗ ХРВАТСКЕ ПРЕРЕЗАЛИ ВРАТ: Из Саве испливало тело, човеку одсекли и прст!

УЗРОК ХАОСА : Вулинова мајица изазвала тучу Делија и навијача Новог Пазара

aleksandar-vulin-1397764154-481817


Ситуација је погоршана када је министар без портфеља у техничкој влади задужен за Косово и Метохију Александар Вулин излазио са трибина у мајици с натписом ” Грачаница чека титулу “.


Навијачи Новог Пазара и Црвене звезде сукобили су се по завршетку првенствене утакмице 24. кола фудбалске Суперлиге Србије .


Инцидент се догодио након последњег судијског звиждука на трибинама Градског стадиона у Нвом Пазару , где су након вербалних увреда летеле и каменице између присталица два клуба .


Реаговала је Жандармерија и кордоном раздвојила присталице Новог Пазара и око 400 навијача црвено – белих , а ситуација је погоршана када је министар без портфеља у техничкој влади задужен за Косово и Метохију Александар Вулин излазио са трибина у мајици с натписом ” Грачаница чека титулу ” .


Домаћи навијачи са западне трибине најпре су почели да негодују , а потом су гађали столицама припаднике Жандармерије који су окружили Вулина .


Страсти су на крају ипак смирене и није било већих нереда , а на стадиону је причињена знатна материјална штета .


(Курир)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1j9jfio

ШОКАНТНО: Нестао Јужни ток! Бугарска пресекла цеви

juzni-tok-bugarska-foto-newspn-1397725385-481445 Европски парламент би требало да данас размотри резолуцију којом би се прекинула имплементација Јужног тока.


Бугарска је размонтирала први спој цеви гасовода Јужни ток, деонице која пролази кроз ову земљу.


“То се догодило након што је Европски парламент одлучио да пројекат Јужни ток не треба имплементирати”, наводе бугарски медији.


Први вар, као симбол почетка изградње руског цевовода кроз Бугарску, направљен је октобра 2013. године, а догађају су присуствовали представници Гаспрома.


Више о овоме прочитајте и ОВДЕ.


(КУРИР)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1j9jf1U

ХРВАТСКА – СЛУЧАЈ СРПСКЕ ПОРОДИЦЕ ЗЕЦ: Злочин без казне

kul-Frljiceva-Aleksandra-Ze Премијера позоришне представе “Александра Зец” у Ријеци. Представа одиграна у спомен на 12-годишњу девојчицу Александру Зец, посвећена је свој деци – жртвама рата. Пре представе, испред Хрватског дома културе протестовали ветерани хрватског МУП-а.


Редитељ Оливер Фрљић, познат по представама које су узбуркале јавност Хрватске, али и осталих држава бивше Југославије, ни овога пута није оставио људе равнодушним.


Представом “Александра Зец” Фрљић подсећа на убиство српске породице Зец у Загребу децембра 1991. године и неодговрност Хрватске према том злочину.


“Заправо нико није нашао за сходно да се тиме бави у позоришту, а и због свега онога што се догодило у вези са тим случајем, пре свега та срамотна ослобађајућа пресуда где су постојала и признања и материјални докази”, рекао је редитељ Оливер Фрљић.


Пет припадника резервног састава полиције, под командом Томислава Мерчепа, упало је у кућу породице Зец у Загребу. У дворишту су убили оца Михајла, а супругу Марију и 12-годишњу ћерку Александру одвезли на периферију града – Сљеме, пуцали им у потиљак и бацили их у јаму за смеће.


Представа се не бави детаљима убиства, већ о догађају говори кроз поетске слике и исказе сведока током истраге.


“Наш интерес у овом случају није било документаристички реконструисати шта се заправо догодило тог децембра 1991, него покушати креирати нешто друго, а то је, ја бих рекао, емоционално стање те породице, ишчекивање, страх, непосредно пре самог чина”, рекао је драматург Марин Блажевић.


Пре представе ветерани хрватске полиције протестовали су што се редитељ бави српским жртвама. На транспарентима су имена убијене хрватске деце и питање – када ће хрватске жртве добити позоришну представу?


“Ја мислим да цивилне жртве немају националност и мислим да Александра Зец стоји у овом случају за свако дете које је погинуло у протеклом рату”, рекао је редитељ Фрљић.


Синиша Римац и још четворо припадника тзв. мерчеповаца ослобођени су због процедуралних грешака током истраге – признање су дали без присуства адвоката.


Бивши хрватски председник Фрањо Туђман је Синишу Римца, означеног као извршиоца, одликовао за ратне заслуге. Томислав Мерчеп, ухапшен 2011. године и оптужен за убиство породице Зец, негирао је кривицу.


(РТС)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1eEF9gb

КАЦИН: Изградња Јужног тока зависи од ЕУ, а не од Русије

jelko kacin juzni tok


Известилац Европског парламента (ЕП) за Србију Јелко Кацин изјавио је данас да гасовод Јужни ток представља велики потенцијал за регион, али је упозорио да ће његова изградња зависити од одлуке коју ће ЕУ донети на основу развоја догађаја у Украјини, односно деловања Москве.


Министарство енергетике енергетике, развоја и заштите животне средине и Влада Србије у претходних годину дана учинили су све да пројекат Јужни ток крене и поштујемо обавезе договорене са нашим руским партнерима, речено је Танјугу у том Министарству, које напомиње да Србија не може да утиче на разговоре између Русије и ЕУ о гасоводу Јужни ток.


Кацин је, после усвајања резолуције у ЕП о увођењу санкција руским енергетским компанијама и прекиду изградње Јужног тока, рекао Танјугу да је то пре свега препорука на основу које ће коначну одлуку донети Савет ЕУ, у зависности од “развоја догађаја у следећим данима”.


Шефови држава и влада земаља ЕУ су, према његовим речима, спремни да се одазову на сваку наредну провокацију Русије.


Кацин је нагласио да ће треба узети у обзир и изборе за европски парламент 25. маја, као и предстојеће председничке изборе у Украјини, јер то су, како је рекао, два процеса која ће имати утицаја на развој догађаја у источној Украјини, као и на односе између ЕУ и Русије.


“Савет ће донети одлуку у моменту када оцени да је потребна. Све су то веома јасне и одлучне политичке поруке Москви”, казао је он.


Говорећи о препоруци ЕП да се обустави изградња Јужног тока, Кацин је подсетио да је он из Словеније, кроз коју би такође требало да прође тај гасовод.


“Јужни ток је свакако једна економска могућност с великим потенцијалом, као и жила за снабдевање енергентима, али реализација свега тога зависи од тога какву ће стратегију на енергетском подручју ЕУ усвојити на јесен ове године”, рекао је европски парламентарац.


“Ако Москва настави с процесом дестабилизације Украјине, то је веома јасна порука да ми морамо своје снабдевање диверсификовати”, оценио је Кацин, додајући да би у том случају било нужно обезбедити капацитете за снабдевање гасом с више страна.


ЕП је, у данас усвојеној резолуцији, оценио да “гасовод Јужни ток не треба градити и да треба да буду доступни других извори испорука”.


Посланици су, такође, указали на хитну потребу заједничке политике енергетске безбедности “ради смањења зависности ЕУ од руске нафте и гаса, укључујући диверсификацију испоруке енергената”.


Министарство: Не можемо да утичемо на разговоре Русије и ЕУ


Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине и Влада Србије у претходних годину дана учинили су све да пројекат Јужни ток крене и поштујемо обавезе договорене са нашим руским партнерима, речено је Танјугу у том Министарству, које напомиње да Србија не може да утиче на разговоре између Русије и ЕУ о гасоводу Јужни ток.


На питање Танјуга о реализацији пројекта Јужни ток поводом данас усвојене резолуције Европског парламента (ЕП), који је позвао је власти ЕУ да, између осталог, прекину изградњу тог гасовода, у Министарству је речено да је Србија само једна од земаља која учествује у том пројекту и да је њен утицај на његову реализацију ограничен.


“Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине и Влада Србије у претходних годину дана учинили су све да пројекат крене и поштујемо обавезе договорене са нашим руским партнерима. Извесно је да ће догађаји у Украјини утицати на динамику радова, али Србија нема на то утицај, као што не може ни да утиче на разговоре између Русије и ЕУ о Јужном току”, наводе у Министарству.


Србија, како напомињу, није земља која је богата налазиштима гаса, па енергетску безбедност у гасном сектору може да оствари само изградњом нових гасовода.


“Због тога инсистирамо да се, паралелно са Јужним током, гради и гасовод Ниш-Димитровград вредан око 60 милиона евра на којем радимо, а којим ће се Србија повезати са другим гасним пољем и повећати сигурност снабдевања гасом”, кажу у Министарству енергетике.


Европски парламент позвао је власти Европске уније да неодложно уведу санкције руским енергетским компанијама које раде на европском тржишту, прекину изградњу гасовода Јужни ток и ревидирају, а можда и ставе ван снаге, све споразуме са Русијом, јавила је руска агенција РИА Новости, позивајући се на данас усвојену резолуцију ЕП.


ЕП “сматра, да гасовод Јужни ток не треба градити и да треба да буду доступни других извори испорука”, наводи се у тексту документа.


(Танјуг)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1eYi6Yx

Америчко-немачка битка за српске медије

kontrola-medija_0


Бивши шеф ЦИА и један од челника америчке компаније ККР Дејвид Петреус разговарао је с Александром Вучићем о телевизији Н1, док немачки „Ханделсблат” критикује Владу Србије што телевизија Нова није добила фреквенцију


Када је бивши амерички амбасадор у Београду Камерон Мантер пре годину дана постао саветник борда директора СББ-а, избегао је да одговори на питање „Политике” да ли му је план да на Балкан доведе Си-Ен-Ен. Ограничио се на то да каже како „Јунајтед група”, чији је СББ део,„стално развија нову понуду програма”.


Данас је све спремно за почетак рада телевизије Н1, која је у власништву „Јунајтед групе” и чији је партнер Си-Ен-Ен. Телевизија ће имати три регионална центра – у Београду, Загребу и Сарајеву – а за директора је постављен Брент Садлер, бивши дописник Си-Ен-Ена из Београда за време бомбардовања НАТО-а и београдски зет.


Мантер није једини бивши амерички званичник чије се име помиње у вези с пословима СББ-а и „Јунајтед групе”. На челу Глобалног института америчке инвестиционе компаније ККР, која је у октобру прошле године купила већински део СББ-а, налази се Дејвид Петреус, бивши шеф америчке ЦИА. Петреус се пре два дана сусрео с Александром Вучићем, првим потпредседником Владе, како би разговарали о инвестирању у Србију.


Како „Политика” сазнаје, то није њихов први сусрет, а пре неколико дана су и вечерали заједно, мада таблоиди већ неко време спекулишу како се нова телевизија Н1 отвара како би рушила Вучића и како је процена америчких моћника да „с тако јаким политичарем на сцени више неће моћи да контролишу Србију на начин како су то радили у претходних петнаестак година”. И пре писања таблоида, Вучић је једном приликом новинарима поверио како верује да америчка телевизија долази како би га „рушила”.


Телевизија Н1 још није ни почела с радом, а не зна се ни каква ће бити њена програмска шема, па је прерано да се закључи да ли је то истина или спин. Будући став ове телевизије према властима многи пројектују на основу тога што је њен програмски директор за Србију Југослав Ћосић, бивши новинар Б92, за кога се не може рећи да је наклоњен Српској напредној странци.


Истовремено с Петреусовом посетом Београду, озбиљан немачки пословни лист „Ханделсблат” објавио је текст у којем се наводи да је „на Балкану, заборављеном делу Европе, слобода медија заиста угрожена, а посебан пример је Србија”. У овом тексту, они то објашњавају тиме што Дејан Јоцић, некадашњи директор телевизије Прва, не успева да добије националну фреквенцију за своју телевизију Нова.


– Нова има независне информативне емисије, у којима често поставља питање: „Има ли Србија опозицију?” Ова телевизија говори и о цензури медија у тој земљи и напада политички естаблишмент. Али, не добија дозволу да свој програм емитује и преко антенског система и за сада може да се гледа само у кабловској мрежи – отворено овај немачки лист држи страну телевизији Нова и закључује да Немачка не би требало да гледа у страну, јер су „независно и критично новинарство предуслов за демократију”.


И док се Н1 задовољила дистрибуцијом сигнала преко кабловске мреже, Нова, сада потпомогнута и текстовима у немачкој штампи, жели националну фреквенцију коју не успева да добије и за коју конкурише и телевизија Коперникус.


– За разлику од Нове, телевизији Н1 национална фреквенција и не треба јер ће бити регионална телевизија и већ има обезбеђено место у понуди оператера у саставу „Јунајтед групе” – каже наш саговорник из света телекомуникација.


А да у борби за медијски простор није реч само о утицају и промовисању нечијих интереса, показује и податак да оглашивачи у Србији на телевизијске рекламе потроше 90 милиона евра годишње. За део тог колача боре се националне, регионалне и кабловске телевизије.


Шта је ККР, а шта „Јунајтед група”


„Колберг Кравис Робертс” (ККР) је америчка инвестициона компанија основана 1976. године и једна је од највећих на свету. Према подацима из јуна прошле године, имала је имовину у вредности од 83,5 милијарди долара. Од фонда „Мид Европа партнерс” у другој половини прошле године купила је већински део „Јунајтед групе”, док је мањински остао у власништву Европске банке за обнову и развој. А чланице „Јунајтед групе” су СББ у Србији, „Телемах” у Словенији и Босни и Херцеговини, као и „Тотал ТВ”, који послује у свих шест земаља бивше Југославије. Тиме је амерички ККР постао већински власник регионалног бизниса, који у земљама бивше Југославије има око 1,7 милиона корисника кабловске телевизије и претплатника за сателитску телевизију, интернет, фиксну и мобилну телефонију. Колико је овај посао коштао ККР, није објављено, али како је писао „Фајненшел тајмс”, то није могло да буде више од 1,73 милијарде долара, колико је ККР-у остало за инвестиције у 2013.


Што се СББ-а тиче, он је пре продаје био регистрован у Холандији. СББ је у Србији један од 94 кабловска дистрибутера колико их је, према подацима Ратела, у Србији било на крају 2012. године. Од укупно 1,44 милиона корисника, СББ је имао тржишно учешће од 52,5 одсто, што је готово 750.000 корисника кабловске телевизије. Детаље за 2013. годину Рател ће саопштити половином ове године.


Ко је Дејвид Петреус


Пре него што је дошао у ККР, Дејвид Петреус је био шеф ЦИА, од септембра 2011. до новембра 2012. године, а пре тога командант међународних снага у Авганистану. Оно по чему је у јавности остао упамћен јесте и кампања који је против њега водила антиратна невладина организација „Мув он”, за коју се спекулише да је финансира Џорџ Сорос. Слоган и наслов текстова које су објављивали био је „Генерал Петреус или генерал који нас је издао”. То је био одговор ове организације на његов извештај у Конгресу о рату у Ираку.


Ко је Дејан Јоцић


Јоцић је до пре годину дана био генерални директор телевизије Прва, а сада се налази на челу телевизије Нова, која је почела да се емитује на кабловској мрежи крајем прошле године. Својој бившој кући преотео је популарну турску серију „Сулејман Величанствени”, коју је престао на приказује на ТВ Нова када није успео да добије фреквенцију некадашње националне телевизије Авала.


Јоцић се у Србији појавио након што је 2008. под околностима које нису до краја расветљене добио отказ у немачкој фирми „Сиријус”, која се бавила ТВ правима за спортске догађаје. Морао је при том да исплати велику суму новца бившој фирми, а водећи немачки медији нашироко су писали о овом случају, износећи сумње да је Јоцић, радећи за „Сиријус”, склапао послове и за сопствени рачун.


Стефан Деспотовић


(Политика)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1j8p4N2

СПС прихватио предлог Александра Вучића о учешћу у влади

224112_dacic-koalicija-sps-js-pups-beta_f


БЕОГРАД – Председништво Социјалистичке партије Србије прихватило је предлог Српске напредне странке и њеног председника Александра Вучића о учешћу у новој Влади Србије „јер је то у најбољем интересу Србије”.


„СПС сматра да је у најбољем интересу Србије да се не пропусти прилика за спровођење реформи и развој Србије. Блиска историја Србије је, на жалост, била препуна пропуштених прилика”, наводи се у саопштењу странке после седнице Председништва.


Како је наведено, основни циљ СПС-а је да допринесе стварању модерне и развијене Србије, која ће постати део породице европских народа и то је историјска одговорност сваке странке у Србији.


Председништво СПС овластило је лидера социјалиста Ивицу Дачића да настави разговоре са Вучићем о начину учешћа и кадровским решењима СПС у будућој Влади Србије.


Седница Председништва СПС трајала је око три сата, а Дачић је претходно после сусрета са председником Србије Томиславом Николићем рекао да је та странка спремна да буде део парламентарне већине, о чему ће одлуку донети страначки органи, а, како је рекао, он ће предложити да она буде позитивна.


Он је додао и да ниједно кадровско решење није договорено, већ да ће о томе бити речи после Васкрса.


(Танјуг)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1j8p7s6

Албанци забранили приступ Србима у Ђаковици

groblje-u-djakovici


Косовска влада је забранила расељеним Србима из Ђаковице да у петак у свом граду, у Цркви Успења Пресвете Богородице обележе ускршње празнике, каже председник Удружења расељених Ђокица Станојевић.


Према његовим речима, 120 расељених Ђаковчана затражило је од косовских власти и Еулекса да сутра, на Велики петак, обезбеде службу у цркви у Ђаковици.


„Овим поступком приштинске институције су потврдиле да нису у стању и да не желе да Србима ни на велике празнике, као што су Ускрс и Божић, осигурају безбедност“, рекао је Станојевић за агенцију Бета.


Према његовим речима, Србима је одговорено да празнике могу да проведу у Дечанима и Пећи.


„То никако не може да замени место у коме смо одрасли“, навео је Станојевић.


Пре рата 1999. године у Ђаковици је живело 12.000 Срба, а сада је ту неколико старица које живе у порти манастира.


Срби Ђаковчани који су покушали да посете то место за Божић били су нападнути камењем, док им је за задушнице забрањен долазак.


Извор: РТС






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1hZ2LXC

RUSKO ČUDO: Ako skontate odakle je došao automobil svaka vam čast! (Video)

U raskrsnici se vide tri automobila kako skreću, ali iznenada se pojavljuje i četvrti automobil. Mi ne možemo dokučiti odakle i kako se pojavio, ostala je misterija.


Mnogi kažu da je ovo naštimano, ali ne možemo reći kako, jer kao što se vidi i na snimku vozač BMW-a koči neposredno pre susreta sa četvrtim automobilom. Imate li vi objašnjenje?







СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1hYUa7c

ГЕЈЕВИ: Парада у Београду заказана за 31. мај, Вучићу подржи нас

gej-parada-varsava-rtv.rs_


БЕОГРАД – Парада поноса ове године биће одржана од 19. до 31. маја, а последњег дана планирана је протестна шетња од Славије до Трга Републике, најавио је Горан Милетић из Организационог одбора Параде.


Он је у изјави Тањугу рекао да ће се културне манифестације током ових дана одржати у Савамали.


- Ове године ће Парада поноса трајати дуже и биће пуна културних манифестација и активности, попут изложби и концерата, рекао је Милетић, који је додао да су протестна шетња и маршута пријављене полицији.


Он очекује да састанци поводом одржавања прајда буду одржани са представницима власти након формирања нове владе, и истиче да би подршка будућег премијера Александра Вучића овој манифестацији била значајна.


На питање да ли су разговарали са политичарима на српској сцени о подршци овогодишњем прајду, Милетић каже да још нису, као и да многи од њих нису спремни на такве разговоре.


- Надамо се да ће ти разговори уследити после формирања владе и то првенствено са будућим премијером. Његова подршка прајду ће бити значајна, будући да је он сам рекао прошле године да је учествовао у одлуци да прајд буде забрањен, казао је Милетић.


Говорећи о маршути којом ће се поворка шетати 31. маја, Милетић каже да је она промењена у односу на претходне године, а када је било у плану да се иде од парка Мањеж до Владе Србије и Студентског културног центра.


- Ове године у плану је да се крене са Славије до Трга Републике, улицом Краља Милана, поручио је Милетић.


Активисти ЛГБТ настоје од 2009. године да у Београду одрже Параду поноса, а која је једино одржана 2010. године. До сада је била забрањена четири пута. Иако је 2010. године и одржана, резултирала је великим нередима.


Прошле године активисти ЛГБТ успели су спонтано да се окупе 27. септембра испред Владе Србије одакле су прошетали до Скупштине Србије, јер је и прошле године она забрањена.


Извор: Танјуг






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1mh90LM

Хрвати ће почети да чипују бебе

mikrocipovanje-implant04


Научница из Хрватске Ивана Грегориц потврдила је гостујући на ХРТ-у да је чиповање новорођенчади у тој земљи најављено за лето ове године


Научница из Хрватске Ивана Грегориц потврдила је гостујући на ХРТ-у да је чиповање новорођенчади у тој земљи најављено за лето ове године! У емисији је говорила и пројекту под називом киборгоетика, преноси Телеграф.рс.


- Чиповање деце на дан рођења је сасвим нормална ствар коју већ сви знају и о којој не треба пуно причати – рекла је млада научница са Универзитерта у Загребу.


Она је у емисији “Друштвена мрежа: научни четвртак” рекла како ће се чипови уграђивати како деца не би нестајала као и да ти “РФИД” чипови имају своје предности, али и мане, ако се у то наравно укључи етика.


Иако је она потврдила чиповање новорођенчади, занимљиво је да новинарка ХРТ-а, која је разговарала са њом није поставила никакво додатно питање нити ју је најава чиповања беба изненадила.


Иначе, раније су италијански и француски медији објавили информацију да ће чиповање новорођенчади у Европи почети у мају ове године. Та вест престравила је многе, а касније се појавила прича како те информације нису истините.






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1l7XhSy

Цела посада америчког разарача код психолога после провокација Сухоја-24

suhoj 25ppo


САД – Пентагон је признао да је суботњи ниски лет руског бомбардера Су-24 изнад његовог ракетног разарача „Donald Cook” био депримирајући за његову посаду. Још конкретније: да је 27 чланова посаде приликом рапортирања саопштило да напушта војску. Коментаришући ту одлуку, маринци су рекли да не намеравају да подвргавају свој живот опасности, пише портал Факти.орг.


Пентагон је у понедељак издао саопштење, у којем тврди да је руски бомбардер Су-24 у суботу 12 пута пролетео поред разарача РМ САД „Donald Cook” у Црном мору и притом неколико пута имитирао напад.


Како је агенцији Reuters саопштио представник Пентагона пуковник Стивен Ворен, руски бомбардер је свих 12 пута пролетео на малој висини и недалеко од америчког разарача. Оне је те маневре назвао застрашујућим и недопустивим, пошто то деморалише посаду брода и негативно утиче на укупну психолошку климу међу војницима.


Ворен је истакао да је разарач патролирао у водама на западу Црног мора кад се догодио инцидент.По његовим речима, брод је тренутно на безбедном у румунској луци, где је хитно евакуисан.


Чланови посаде тренутно пролазе потребне процедуре с психологом, како би се опоравили после преживљеног стреса.


Извор: Факти.орг






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1l7Xhlv

Сумрак идеје права на Западу

dr-zoran-cvorovic


Преносом најбитнијих функција власти и већине послова на наднационални ниво грађанин бирач се деградира у пуког пореског обвезника који губи могућност контроле, непосредно или преко репрезентативног, демократског представничког тела .


Република Српска би прва могла да извуче конкретну корист од „кримског“ случаја, али јој за то треба матица одлучна да до краја брани право српског народа на самоопредељење. Одбраном територијалног интегритета Украјине не брани се територијални интегритет Србије на КиМ, већ се искључиво брани западна политика двоструких стандарда. Супротно, одбраном легално оствареног права на самоoпредељење кримског становништва, брани се исто такво право српског народа, у Републици Српској, Црној Гори, али и на Косову и Метохији, каже у разговору за „Печат“ др Зоран Чворовић.


У нашој јавности је Путиново истицање тзв. косовског преседана као аргумента у корист легалности кримског присаједињења различито тумачено. Како из угла важећег међународног права изгледа „кримски“, а како „косовски“ случај?


- У дану у коjeм је председник Русије предложио федералном парламенту да прихвати референдумску одлуку народа Крима о присаједињењу РФ завршила се епоха једностраног и арбитрарног тумачења права народа на самоопредељење, које су после рушења биполарног светског поретка себи присвојиле САД. Тзв. „косовски“ случај налази се у епохи која се завршила, док се „кримски“ случај налази на почетку нове епохе у развитку међународних односа.


Наиме, деведесетих година прошлог века САД су се служиле правом на самоопредељење народа као оруђем за сакаћење територијалног јединства руског и српског народа кроз разбијање СССР и СФРЈ, као држава искључиво израслих из руске и српске државности. Признавањем административних граница федералних јединица за границе новостворених држава, англосаксонска политика је само довршила процес територијалног растакања руског и српског народа, који је управо под утицајем англосаксонског фактора у провизорној форми федерализације покренут у Русији 1918, а у Југославији 1939. (формирање Бановине Хрватске) односно 1946. године.


Агресијом НАТО 1995. спречено је да српски народ у РСК и РС оствари право на самоопредељење које је признато Хрватима и муслиманима. Насупрот томе, становништво Крима се на отцепљење од Украјине одлучило тек пошто су САД и НАТО у Кијеву насилно инсталирале једну нелегалну власт, која је укидањем важећег Устава извршила државни удар и која је отпочела са отвореном шовинистичком репресијом над руском језичком заједницом. Заборављајући да ово нису деведесете, западни крсташ је, када је у питању Крим, од Русије очекивао исто оно што је тражио од Србије 1995, када су били у питању РСК и РС, да матица не прихвати слободно изражену вољу за присаједињењем угроженог дела свог народа.


Да ли као правни историчар политику двоструких стандарда, коју Запад у последње двадесет четири године примењује у међународним односима, оцењујете као историјски инцидент или као правило у понашању једне цивилизације?


- Двоструки стандарди су већ вековима основна одлика спољне политике држава западне цивилизације. Тачније, двоструки стандарди су само формални израз унутрашње моралне хипокризије цивилизације која је од 1054. године вољи за моћ подредила све вредности.


Као изузетно илустративан доказ за тезу о традиционалном лицемерју западне дипломатије и данас, може да послужи пример који је у 19. веку употребио Данилевски. Реч је о паралели између шлезвиг-холштајнског случаја и руске интервенције на заштити православних светих места у Палестини која се завршила Кримским ратом. Наиме, Русија је на основу права покровитељства, ујемченог у Кучук-Кајнарџијском мировном уговору од 1774. године, у периоду од 1850−1853 захтевала од Отоманске царевине да не нарушава слободу вероисповести својих православних поданика предавањем на управу Ватикану светих места која су православни од давнина држали у Палестини. Када Турска није испунила своје обавезе, Русија није на основу права покровитељства једнострано војно интервенисала у корист православних становника Отоманске царевине, већ је спор изнела пред европске савезнице како би се дошло до споразумног решења. Међутим, тзв. Бечку ноту, коју је саставила заштитница Турске, Француска, и коју су прихватиле друге европске државе, али и сама Русија, Отоманска империја је одбацила. Турско одбијање једино може рационално да се објасни тежњом западних држава да подстицањем Турске пронађу casus belli за рат против Русије. Каснији улазак Енглеске, Француске и Сардиније у рат против Русије на страни Турске то потврђује. Европа која није имала разумевања за руску заштиту угрожених права православних становника варварске Турске, имала је неких десет година касније и те како разумевања за интересе Пруске да заштити права већинске немачке заједнице у данском Холштајну и колонизоване немачке мањине у данском Шлезвигу. Иако је Данска 1849. донела један од најлибералнијих устава оног времена, па ничим није угрожавала права немачког становништва. За разлику од Русије која је испољила пуно дипломатског такта према варварској Турској, Пруска и Аустрија су одмах објавиле рат малој либералној Данској. Данска, чији је територијални интегритет био гарантован уговором великих сила од 1852, а потписнице су биле и Пруска и Аустрија, била је препуштена Пруској да се територијално намирује отимајући јој покрајине Холштајн и Шлезвиг. Лондонска конференција од 1864. потврђује да је Минхенски споразум од 1938. био традиционални европски начин решавања спорова између малих и великих држава.


Како тумачите чињеницу да Запад често инсистира на тиранском карактеру руске власти?


- Политика двоструких аршина којом се Запад традиционално руководио када је у питању однос према православној Русији вредносно је оправдаван и данас радо коришћеним стереотипом о тиранском карактеру сваке државноодговорне и снажне руске власти. Иза маске било тевтонске римокатоличке или наполеоновске либералне просвећености скривала се само искежена образина западног крсташа који је богату руску земљу искључиво посматрао као потенцијални колонијални плен. То јасно показује писмо пољског краља Сигисмунда II упућено енглеској краљици Елизабети I 1569. године у којем се Рус проглашава непријатељем сваке слободе под небом. Иза овакве оцене скривао се страх од снажења руске државе под царем Иваном IV Грозним (тачније Силни) због чега је пољски краљ предлагао енглеској краљици да се Русији уведе економска блокада!


На чему се темељи ваш правноисторијски и историософски суд o кризи идеје права на Западу?


- Западна цивилизација није своју нововековну доминацију заснивала само на голој војној и економској моћи већ и на преимућству свог политичког и правног система. И док је за становнике колонија преузимање политичког и правног модела метрополе представљало ствар скоројевићког престижа, за метрополу је то било средство сигурне и трајне контроле. Пре свега зато што се калемљењем европских политичких и правних установа на друштвену структуру, која је била другачија од оне у метрополи, стварао један неефикасан систем. Тако на колонијалном бирачу беземљашу није могла да се изграђује истинска представничка влада која је у Енглеској настала управо ради заштите права слободних власника земље у односу према круни. Из истих разлога се парламентарна демократија у данашњој Србији много више чини илузорном него што је то била у деветнаестовековној Србији, у којој је тзв. Законом о окућју дужнику био загарантован земљишни минимум који се није могао одузети.


Међутим, идеја права и законитости данас не доживљава кризу на цивилизацијској периферији, у државама рецепције, већ у срцу западне цивилизације. Процес слабљења националне државе у корист мултинационалних компанија и наднационалних творевина, каква је и ЕУ, закономерно доводи, с једне стране, до смањења утицаја бирача на вршење државних послова, а с друге стране, оставља га без заштите слабе државе. Преносом најбитнијих функција власти и већине послова на наднационални ниво грађанин бирач се деградира у пуког пореског обвезника који губи могућност контроле, непосредно или преко репрезентативног, демократског представничког тела. У наднационалним творевинама нема демоса који би био демократски носилац уставотворне и законодавне власти. Зато у саму срж погађа запажање које је неко већ изнео да не може да постоји космополитска демократија, јер би она по својој суштини била неконституционална, што значи недемократска.


Како се одвија процес слабљења утицаја бирача на политички живот?


- Слабљење утицаја одвија се кроз увођење бројних случајева позитивне дискриминације, којима се умањује демократски легитимитет представничких тела, као и кроз формирање независне, наводно стручне управе у виду агенција и регулаторних тела на чији састав порески обвезници не могу да утичу у изборном процесу. Нерепрезентативни парламенти губе контролну функцију и претварају се у пуке машине за доношење закона. Средиште политичког живота се измешта из парламента у владу, што одговара наднационалним бирократским структурама које у оваквим околностима лакше остварују политичку контролу у једној држави посредством демагошке цезаристичке или олигархијске владавине. Како је идеја права повезана са идејом слободе, сумрак идеје права на Западу је условљен и тиме што су медији за ширу јавност невидљиво власнички повезани са тајним управљачима света, као што је то породица Ротшилд. Ми не можемо да говоримо о истинској слободи медија на Западу, а без слободе медија нема ни политичке слободе, нема истинске слободе избора нити ефективне контроле посланика од стране бирачког тела.


Ако је апсолутна монархија представљала први облик модерне државе на западу Европе, чини ли вам се да је данашњи процес слабљења државе историјска регресија која нас враћа у време пре 16. века?


- То је најочигледније у уређењу кривичног судског поступка, о чему сведочи и реформа која је код нас спроведена под западним утицајем. Уподобљавајући суђење у кривичним стварима грађанској парници, тако што суд од некадашњег активног, постаје пасивни учесник у судском поступку, држава се у погледу кривичног судског поступка вратила на стање које је у европским законодавствима владало пре 16. века. Јер је увођење активне улоге суда, односно истражног начела у кривични судски поступак непосредно било повезано са потискивањем феудалне мозаик државе и афирмисањем монопола физичке принуде од стране централне власти. Не треба заборавити да је, историјски гледано, правосуђе прва, али и најбитнија функција државе која је јака онолико колико је способна да брзо решава конфликте интереса. И споразум о признању кривичног дела показује једну државу која нема снаге ни воље да себе штити, већ пристаје да се нагоди са моћнијима, а то су у савременом свету пре свега мултинационалне компаније и њихови штићеници. Одустајање од начела материјалне истине у кривичном судском поступку у вредносном погледу представља део процеса репаганизације права, јер је ово начело посебно било својствено хришћанској Европи. С друге стране, држава која је капитулирала пред мултинационалним компанијама показује се отуђеном од својих грађана. У домену судске власти не само да се кроз апсолутизацију независности судске (и тужилачке) власти у односу на законодавну и извршну власт онемогућује било какав утицај бирача већ се грађанима одузима могућност да буду супсидијарни (помоћни) тужиоци у случајевима када државни тужилац одустане од гоњења. А још је Аристотел у случају Солона закључио да се предавањем судске власти у народне руке демос највише чини силним. Тужбе графе које је у случају повреде јавног интереса могао да подигне сваки Атињанин биле су јасан показатељ такве снаге демоса у Атини, а њихово одсуство данас јасан је знак недемократског карактера савремених режима.


Први сте српски правни историчар који је докторирао на једној руској правноисторијској теми. Какав је ваш суд о, чини се, увреженом ставу да је руску државу у свим фазама њеног развитка карактерисао висок степен правне неуређености и личне и имовинске несигурности?


- Понирање у свет руског законодавства 17. века, оличеног у кодификацији под називом Саборно Уложеније, од укупно 967 чланова, отворило ми је врата једног великог и самосвојног правног система, чије домете нисам могао ни да наслутим. Тачније, врхунски домети руског законодавства и правне науке тенденциозно су у оквиру процеса позападњачења Срба скривани од наших правника. Раније бављење византијским правом у оквиру магистарског рада омогућило ми је да схватим да руско право све до краја 17. века, али и касније, баштини византијску правну традицију, преузету посредством најзначајнијих правних споменика из немањићке Србије. Док је германско-романском феудализму, који је дуго давао предност крвносродничким у односу на територијалне везе, идеја владавине општег закона била углавном страна, у византијском комонвелту идеја законитости живела је у континуитету, преносећи се заједно са идејом царства од грчког Цариграда, преко српског Скопља до руске Москве. Правне, а пре свега кривичноправне установе, које је Запад почео да открива у периоду ренесансе од византијских правника пристиглих у италијанске градове, Срби и Руси су директно црпели из византијских законских споменика, пре свих из Еклоге, Прохирона и Василика. Мало се зна да је подстрек за израду немачког кривичног законика из 1532. године, чувене Каролине, стигао после Херберштајновог превода руског Великокњажевског Судебника.


Верује се да је стандард брзог суђења тековина западног права.


- Да, али тај стандард ми независно од тога срећемо у руском законодавству 16. и 17. века као установу преузету из византијског права. Проблем одуговлачења судских поступака, као рак-рана савременог српског правосуђа, био је кажњиво дело у Русији 17. века. О високој правној свести руског законодавца сведоче бројне инкриминације различитих облика корупције, које руски законодавац покушава да искорени као остатке древног патримонијалног схватања јавне функције као приватне службе. Док на европском Западу судови Свете инквизиције осуђују на казну спаљивања стотине хиљада Јевреја и јеретика, дотле је у руском законодавству било ујемчено право свих иноверних поданика да у суду полажу заклетву по правилима своје вере. Тако је многобожачки народ Ханти полагао заклетву на медвеђем крзну, на којем су били нож и секира. Овај податак довољно јасно објашњава зашто се у руском евроазијском пространству до данас сачувао прави етнички калеидоскоп неких од најмалобројнијих народа света, док је исто такво етничко шаренило на америчком континенту крваво уништено западноевропском колонизацијом. Лаж о Русији као правно неуређеној држави која припада типу оријенталне деспотије ширили су научници упрегнути у лукративну машину атлантистичке пропаганде какви су били, између осталог, Арнолд Тојнби и Карл Витфогел.


Шта се може означити као највеће искушење у руском и српском правноисторијском развитку?


- Владавина закона је у руској држави највише страдала, као и у српској држави, због њихове несталности која је, с једне стране, била плод честог некритичког скоројевићког преузимања туђих установа, а с друге стране, споља иницираних револуционарних преврата. Поред тога, на стабилност правног поретка и правну свест народа разарајуће је деловао привилегован положај правно и политички неодговорне управљачке класе. Бирократске структуре су и код Срба, а нарочито код Руса представљале баријеру у комуникацији друштва са централном влашћу оличеном у владару. Проблем однарођене бирократије, као бомбе постављене под правни и друштвени поредак Русије и извор њене унутрашње нестабилности, уочи револуције јасно су уочили најблиставији њени умови какви су били правник и православни мислилац Лав Тихомиров и председник владе Столипин. Идући тим трагом, В. В. Путин је у децембарском обраћању федералном парламенту јасно маркирао да је основни задатак савремене руске државе оживљавање друштва и његово укључивање у процес политичког одлучивања. Тиме би се истовремено ослободили запретени кадровски потенцијали народа, а држава ослободила јалових, окошталих и на разне облике издаје спремних партијско-бирократских структура. Искуство говори и да је српско политичко ослобођење повезано са ослобођењем друштва од туторства наметнутих бирократско-менаџерско-страначких структура.


(Печат)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1lbvDQj

Немачки бизнисмени против НАТО!

ЕУ идиоти у Бриселу прописали колико сме да се дуго кува кафа!

kafa


(Глас Русије)


„Ови потпуни идиоти из ЕУ желе да пропишу још и машине за кафу“ – узвикнуо је ових дана немачки Интернет-портал Volkszorn.Blog.de у материјалу Гнев народа.


Тако емоционално протал је прокоментрисао одлуку ЕУ да забрани у земљама јединствене Европе производњу и продају машина за кафу које нису опремљене функцијом за аутоматско искључивње и подршку задате температуре. Објашњење чиновника тим поводом је потреба борбе за уштеду струје.


Манија регламентације свега и свачега у проклетој европској бирократији заиста не зна за границе – пише, између осталог поменути портал – Ови лудаци би хтели сада да утврде и дужину кувања кафе – не више од 5 минута. Разумније би било да се искључе сами ови идиоти из ЕУ од струје, како не би могли више да намећу своје сумануте идеје читавој Европи. Али ништа, 25. маја 2014. имаћемо добар повод да им махнемо руком, читавој тој европској бирократији одвојеној од живота, недемократској и уображеној.


Отворено негодовање аутора дато у врло непријатној реплици на рачун бриселских коридора власти може се схватити. Оно није изазвано само тиме што су Немци познати у Европи као нација најстраснијих љубитеља кафе. У великој мери аутора, као и читаву армију његових колега из немачких и других европских медија који се данас изражавају отприлике у истом кључу – изазива самовоља бирократије у структурама извршне власти ЕУ. Милиони обичних европских грађана још негодију због недавних иницијатива Европске комисије да се обавезно поставе једнаки тушеви који смањују утрошак воде, или да се производе усисивачи мање снаге, како би се уштедела електрична енергија. И сада их терају у суштини да пију хладну кафу, зато што ће бити практично немогуће загрејати је.


Тешко да треба наводити све саркатичне примедбе на тај рачун, које су последњих дана испуниле странице европске штампе. Ако се уопште озбиљније оцене нове иницијативе Европске комисије, оне се своде на то да нова идеја бриселских чиновника не спада међу важне и актуалне. И тим пре она је неумесна у контексту избијања на финиш предизборне кампање за Европски парламент, у току које јача европски скептицизам, национализам и десни екстремизам.


Познати аустријски публициста и политиколог Андреас Унтерберг на Интернет-порталу ЕУ-Инфотек назвао је карактер делатности бриселских структура Европским суперрегулирањем. Набројавши убедљив списак бирократских ресора створених у оквиру ЕУ, као и директива и прописа Европске комисије које су у последње време угледале светлост дана, Унтерберг резимира:


Регулисати, приморавати, потписивати, стандардизовати – списак углавном потпуно ништавних и чак штетних одлука може се наставити до у бескрај.


Последњих месеци лидери ЕУ укључили су такође у „регулисање“, ако се овде може искористити та реч, и украјинску кризу. Ипак примена двоструких стандарда приликом реализације датог покушаја претворила се за њих у потпуни губитак образа. Зато са ревношћу достојном најбоље примене, они разматрају данас све нове пакете санкција против Русије, коју упроно оптужују за главног кривца свега што се дешава у Украјини. Главну црту европске бирократије шеф катедре за европске интеграције Московскго државног института међународних односа Николај Кавешњиков карактерише као њену одвојеност од живота и политичких реалија:


Ако се шире говори о имиџу бриселске бирократије, он је, благо речено, лош. Лош у првом реду зато што су то органи који мало подлежу изборности, и зато што, цитираућу познату политичку формулу, „страшно су далеки од народа“. Несумњиво, треба повисити на неки начин легитимност структура ЕУ. Али то је врло сложен процес, зато што су оне изграђене не по принципу поделе власти.


Нимало ласкаву оцену ЕУ у целини дао је у интервјуу за радио немачки експерт фракције левих у Европском парламенту, публициста Андреас Вер:


ЕУ је изгубила своју легитимност. Криза је показала да ЕУ није својеврсна велика породица народа, која даје сваком њеном члану могућност да се развија и цвета. Још једном је постало јасно да у условима актуалног друштвено-политичког поретка равномерни развој државе није могућ.


Већ поменути портал ЕУ-Инфотек даје уочи европских избора даје не баш оптимистичну прогнозу: У већој мери него икад раније, читава сложена конструкција ЕУ прети да се покрене. Шта ту може да помогне? Вероватно не хладна кафа.






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1lbvEDH

ЧУВАРИ ВИСОКИХ ДЕЧАНА: Шарпланинац и вучјак у српском манастиру!

visoki-decani


Шарпланинац и вучјак одолевају зими и обилазе двориште, док у паузама воле да се мазе са монасима. Верност и љубав животиње не може да се купи, па су ове фотографије само један доказ да је пас човеков најбољи пријатељ.


Њима је до игре и позирања пред објективом, али немојте да вас превари та умиљата нарав… Манастир Високи Дечани је задужбина краља Стефана ИИИ Дечанског и цара Душана. Градња је завршена 1335. године, а фреске су завршене око 1350. године.


visoki-decani-1


Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем – Спасовдану. Главни неимар био је мајстор Вито Которанин. Храм представља петобродну грађевину и припада рашком стилу.


visoki-decani-2


Манастир се налази у једној удолини поред речице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије.


(Курир)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1lbvBrq

Амерички председник Вудро Вилсон: „Спасимо Србију, нашег савезника“

vudro-vilson


У време Првог светског рата херојска Србија је имала бројне савезнике и пријатеље. Један од њих је био и амерички председник Вудро Вилсон.


У данима Првог светског рата, херојски напори Србије били су подржани од стране утицајних савезника. Цар Николај је претио да ће се Русија повући из рата уколико савезнички бродови не евакуишу српску војску из албанских пристаништа. Фрнацуски и други савезнички војници су се борили раме уз раме са српским на Солунском фронту. Важан савезник Србије биле су и САД а њихов председник, Вудро Вилсон, био је велики пријатељ српског народа.


Томас Вудро Вилсон је рођен 1856. године у Стантону, граду у америчкој савезној држави Вирџинији. Био је 28. председник Сједињених Америчких Држава. На функцију је изабран 1913. године, непосредно уочи Првог светског рата. У годинама трајања и непосредно по завршетку Великог рата, као председник тада већ водеће светске силе, имао је велики утицај на светску политику.


Вудро Вилсон је имао вeлике симпатије за Србију и њене напоре да се издигне из пепeла након Албанске голготе. О борби српског народа, његовим страдањима и херојству српске војске, често је слушао од свог пријатеља, Михајла Пупина. Успешан и цењен научник, Пупин је био професор на универзитету Колумбија. Године 1912. именован за генералног конзула Краљевине Србије у САД и на том положају је остао до 1920. године.


У том периоду Пупин је извршио велики утицај на америчку интелигенцију и посебно председника Вилсона. Био је најбољи амбасадор којег је Србија имала у САД. Борио се за Србију, истицао њено страдање и ратне напоре. Успео да за своју домовину обезбеди подршку светске силе и једног од кројача будућности.


Под утицајем Михајла Пупина, Вудро Вилсон је на четврту годишњицу аустроугарске објаве рата Србији, 28. јула 1918. године, прогласио Српски дан. Тог дана се први и једини пут на Белој кући и свим зградама јавних институција у Вашингтону завијорила српска застава. Поред тога, председник Вилсон је издао саопштење америчком народу које је прочитано у црквама широм САД и објављено у већини утицајних дневних новина.


Порука је гласила:


У недељу 28. јула навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља решеног да га уништи. Племенити је тај народ одговорио. Тако чврсто и храбро одупрли су се војним снагама земље десет пута веће по броју становништва и војној моћи, и тек када су три пута протерали Аустријанце и након што су Немачка и Бугарска притекле у помоћ Аустрији, били су приморани да се повуку преко Албаније. Иако је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада надјачани надмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност.


Примерено је да народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих и великих, да живе сопственим животом и да бирају своје владе, присећајући се да су начела за које се Србија витешки борила и пропатила иста она начела за која се залажу Сједињене Државе, поводом ове годишњице изрази на адекватан начин саосећење са овим потлаченим народом који се тако херојски одупирао тежњама германске нације да доминира светом. У исто време, не бисмо смели заборавити ни истородне народе велике словенске расе – Пољаке, Чехе и Југословене, који сада под владавином туђинаца, чезну за независношћу и националним јединством.


Ово се не може обележити на више прикладан начин до у нашим црквама.


И, зато, позивам народ Сједињених Америчких Држава, свих вера и вероисповести, да се окупе на својим месним богослужењима, у недељу 28. јула, у циљу исказивања саосећања са овим подјармљеним народом и њиховим истородницима у другим земљама, И да призовемо благослов свемогућег Бога за њих саме као и за циљ којем су се посветили.


Вудро Вилсон, председникБела кућа, јул 1918.


amerika-srbija Постер са позивом грађанима САД да помогну Србију, свог савезника


Да порука није остала само мртво слово на папиру говоре и дела којима су САД, под вођством Вилсона, одлучно устале у одбрану интереса новонастале Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Најпре су, као прва велика сила, признале новостворену Краљевину СХС. Вилсон је одбацио Лондонски пакт из 1915. године, као обавезујући за САД, и оштро се супротставио настојањима Ватикана, Италије и Републиканске странке у САД да Краљевина СХС уступи делове своје територије Италији. Коначно, Вилсон је 1920. године одбацио и Рапалски споразум којим су Велика Британија и Француска желеле да наметну неприхватљива решења за Краљевину СХС у спору са Италијом.


(magacin.org)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1l7u369

Русија: Српској опозицији недостајало је мудрости да се уједини

vucic


(Глас Русије – Јелена Гускова)


Лидер Српске напредне странке Александар Вучић изјавио је уочи превремених избора 16. марта да његова партија треба да добије најмање 50% гласова, иначе нећемо моћи да спроводимо реформе. Рекао је и учинио.


Напредна странка је добила на изборима скоро 50% гласова. Одавно нечег сличног није било у Србији. Уз велики број разних ситних странака које су добиле гласове бирача, уз постојање традиционалних парламентарних странака са стажем, које имају увек стабилан број присталица (на пример Демократска странка Србије), уз неуспешну економску и спољну политику претходног периода када је влада практично благословила независност Косова, резултат се чини нереалним.


Резултати избора 2014. године заиста су чудили. Бирачка активност је била ниска, нису могле да прођу петопроцентну границу многе традиционалне парламентарне странке. Демократе које су до недавно управљале Србијом сада представљају тужан призор: унутрашње противречности и свађе расколиле су некада јаку владајућу странку. Реч је о реалној доминацији једне странке – СНС – у парламенту.


Медији активно разматрају насталу ситуацију. Српски листови писали су о потпуном/великом тријумфу напредњака, о апсолутној победи или апсолутној власти Вучића. Један хрватски лист са своје стране је подвлачио: Завршила се предизборна фарса у Србији. Изузетно ниски одазив бирача показује да народ одбацује политику странака које планирају да спроводе реформе по рецепту ММФ. Управо у хрватским листовима може да се прочита како се у Србији на све стране користио административни ресурс, како су куповани гласови бирача или поклонима, или новчаним наградама од 3-3,5 хиљаде динара. При томе се истиче да ако се израчуна број гласалих за СНС, узимајући број оних који су изашли на биралишта, испада да странку која стоји на челу подржава само четвртина становника земље.


Узроке подршке СНС аналитичари оцењују на разне начине. Једни их виде као протестно гласање против политике демократа који су били на власти од 2000. године. Други сматрају: народ се ипак нада да напредњаци могу да поправе стање у економији. Трећи пишу да је тако могао да гласа народ који је био у коми.


Данас је политичка сцена Србије врло скромна. Главна њена карактеристика је то што је формирана Скупштина у којој нема опозиције. У парламенту превладавају напредњаци. Социјалисте не треба рачунати у опозицију, пошто је њихов лидер одлично сарађивао са демократама и напредњацима у претходним сазивима Скупштине.


Тако је Скупштина 10. сазива (2014-2018) заиста уникална по одсуству разноврсности у саставу политичких странака. Александар Вучић сада концентрише у својим рукама законодавну и политичку власт. Апсолутна власт претпоставља знање, како решавати проблеме који стоје пред земљом, како изаћи из кризе, како стабилизовати спољну и унутрашњу политику, како наћи новац за решавање економских и социјалних задатака и како плаћати дугове. Апсолутна власт претпоставља и апсолутну одговорност. Шта да ради странка када нема с ким да дели одговорност? Предаја Косова заувек ће у историји бити везана за име социјалисте Ивице Дачића. Сада све тешкоће везане за односе са ЕУ, НАТО-ом и решавањем нерешивих економских и социјалних задатака, са балансом између Истока и Запада, са коначним одређењем статуса Косова обавезно ће бити повезане са именом главном напредњака Александра Вучића.


Како би постао политичар достојан овог тешког времена, Вучић треба да буде и висококвалификовани економиста, и финансиста који разуме нијансе, и професионални дипломата, и чак историчар, како би избегао грешке које су тако често правили претходни руководиоци Србије. Ипак, како је приметио један новинар, Вучић се до данас понаша као да је он опозиција, а против њега су се ујединиле мрачне снаге, које ометају реализацију његове историјске мисије. А задаци који стоје пред земљом заиста су историјски. Пре свега излазак из дубоке кризе, економска реформа и повећање животног стандарда становништва, очување територијалне целовитости земље. Вучић који је у последње две године заузимао важне дужности у влади, имао је могућност да покаже своје намере. Али за народ је била разрађена само пи-ар кампања борбе против корупције. При томе странка коју он води није разрадила ни објавила јасан програм за економски опоравак земље. Тек сада Вучић стално понавља да се такав програм даноноћно разрађује и да ће нова влада бити њиме наоружана.


У таквој ситуацији једноличност и одсуство опозиције у Скупштини, што је гаранција здравог политичког живота државе, може да одигра злу шалу с лидером који је увек тежио апсолутној власти. Данас је сва опозиција ванпарламентарна. Недостајало јој је мудрости да се уједини уочи избора. Покушај формирања опозиционе коалиције је постојао, то су предлагале Двери. Али многим политичарима недостајало је досетљивости, и то их је лишило могућности да данас учествују у парламентарној делатности. То, као и тешкоће и грешке спровођења унутрашње и спољне политике, обавезно ће подстаћи опозицију да се уједини. Рад на стварању и јачању коалиције ће бити настављен. И кад већ нема другу могућност, она ће изаћи на улице. Тако да ће највероватније у Србији и даље јачати традиција спровођења ванредних избора.






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1lbvAUB

Неутралност у Бриселу је немогућа мисија

nato-zastava


(Глас Русије – Бранко Жујовић)


Ступање у Европску унију у пракси подразумева и учлањење у НАТО пакт, уз раскид свих споразума о слободној трговини са Русијом.


Данас би требало да буде конституисана нова Народна скупштина Републике Србије. Први пут од 1992. године, у скупштинској сали неће бити посланика Демократске странке Србије. Идеја политички и војно неутралне Србије, коју баштини ова странка, није прошла испит грађана. Али, како ствари стоје, сама идеја није отишла ни у парламентарну пензију. Њен унапређен дериват већ недељама кружи медијима и интернетом.


Модификација је логички очајна, али спољном глазуром веома привлачна: Србија ће и у ЕУ остати неутрална, а пошто ће Брисел сарађивати са Русијом, зиме нема. Другим речима, европске интеграције уопште не мењају неутралну позицију земље. На жалост, ствари не стоје баш тако. За политику неутралности потребна је политичка самосталност, што у Србији тренутно није случај.


Ступање у Европску унију у пракси подразумева и учлањење у НАТО пакт, уз раскид свих споразума о слободној трговини са Русијом. Мала Србија неће моћи да гради баш тако широке канале сарадње са Москвом, како се данас обећава. Своју спољну политику мораће, често на своју штету, да усклађује са све централизованијом политиком уније. Београд је био и остаће сиромашна периферија ЕУ.


Сетимо се срамних српских санкција Либији, Белорусији и Ирану. Није проблем само у томе што су грађани Србије у прошлости трпели тешке санкције, уверивши се у пракси у њихову бескорисност. Проблем је што су најмање две од три поменуте земље биле осведочено (више него) пријатељски настројене према Београду. Из Брисела је тада поручено да је одлука Београда да се придружи санкцијама које ЕУ намеће трећим земљама део стандардне процедуре усклађивања националне спољне политике са европском.


Мудру одлуку Србије да се не меша без потребе у сукобе запада са Русијом у Украјини не треба мешати са политичком и војном неутралношћу. Ствар приликом доношења става о Украјини није била искључиво у процени спољнополитичког тренутка. Свако ко би у Београду Русији увео санкције, сутрадан би то осетио у извештају о рејтингу, а рејтинг данас у Србији има далеко већи значај од Светог писма, Закона о буџету и Устава заједно.


Осим тога, не можемо рећи ни да је ЕУ неутрална према Србији. Њена спољна политика, реално, наклоњена је независности Албанаца на Косову и Метохији и у директном је сукобу са Уставом Србије. Не може се рећи ни да је ЕУ неутрална према Републици Српској. Европска унија у своје окриље примила је Хрватску, упркос највећем етничком чишћењу и прогонима који трају и данас.


Пројекти које Брисел финансира у Србији директно су уперени против српске традиције и ћириличког писма. Зашто нико од новинара у Србији не истражи шта све европски фондови, па на жалост до јуче и саме власти, траже од режисера у позориштима, у замену за финансирање представа? Колики се удео хомосексуалних и других „модерних“ проевропских сцена тражи за добијање новца?


Коригована идеја политичке неутралности формално се ослања на неколико изјава руских званичника, који су рекли да немају ништа против европских интеграција Србије, али да не подржавају улазак Србије у НАТО пакт. Али, та ствар може и да се окрене, јер формално нико у ЕУ неће рећи ништа лоше о проширењу сарадње Београда са Москвом.


Међутим, треба се сетити изјаве Тање Мишчевић, шефице преговарачког тима Србије у преговорима са ЕУ, од пре непуна два месеца. Подсећања ради, ваља навести да је она у фебруару ове године изјавила да је потреба стратешког промишљања за Србију веома важна у даљем процесу приступања ЕУ, због чега је потребна отворенија и искренија дебата о спољнополитичком курсу земље.


Друга важна ствар, изјавила је тада Тања Мишчевић, јесте питање регионалне сарадње. Билатерална сарадња са Руском Федерацијом и другим државама мораће да буде модификована у складу са спољном политиком Европске уније.


Занимљиво је да се спин о тобоже могућој неутралности Србије унутар ЕУ појавио одмах након ове поштене изјаве можда најугледнијег бриселског бирократе у Србији. Неутрална земља, као што сам навео, прво мора да буде суштински самостална, а потом и искрена према себи и другима. Тренутно не видим Србију ни у једној од тих категорија.






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1hXDBsq

Украјина: Војска пуцала на народну војску у Мариупољу – има жртава (Из часа у час)

kramatorsk


Три особе су погинуле, а још тринаест је рањено у пуцњави у конфронтацији између антивладиних демонстраната и војника стационираних у војној бази у украјинском граду Мариупол, каже министар унутрашњих послова Арсен Аваков.


10:23 Тенкови и авијација на истоку Украјине – злочин кијевских власти


Председник РФ Владимир Путин је данас, у току годишње прес-конференције „Директна линија“, истакао посебну важност преговора о ситуацији у Украјини, која почиње у Женеви 17. априла.


Осим тога, Путин је употребу тенкова и авијације на истоку Украјине назвао „злочином кијевских власти“. Председник је позвао украјинско руководство на дијалог са народом.


10:20 Украјинска армија повлачи оклопна возила из Краматорска


Команда војне акције у јужним областима Украјине је донела одлуку да повуче 15 борбених десантних возила из Краматорска (Доњецка област) у Дњепропетровску област.


Прес-служба министарства одбране је саопштила „15 оклопних возила, које су блокирали демонстранти…на јужној периферији Краматорска, се данас враћа на место стане дислокације“.


Преговоре са демонстрантима је водио командант десантних јединица пуковник Александар Швец.


После тога су припадници армије изашли из окружења са личним наоружањем и на цивилној техници. Није било сукоба са локалним становништвом.


10:00 Војници у Краматорску



09:40 Размена ватре у Мариопуљу



09:30 Оружани сукоби у Мариопулу



09:20 Мриопул: три особе погинуле


Три особе су погинуле, а још тринаест је рањено у пуцњави у конфронтацији између антивладиних демонстраната и војника стационираних у војној бази у украјинском граду Мариупол, каже министар унутрашњих послова Арсен Аваков.


09:10 Мариупољ: Војска пуцала на народну војску – има жртава


mariupolj


Припадници украјинске армије су пуцали на народну војску приликом покушаја да се нападне касарна. О броју жртава стижу различите информације. На градском сајту Мариупоља је саопштено да је један од нападача погинуо, а 12 рањено. Шеф украјинског МУП-а Арсен Аваков је преко свог Facebook-а саопштио: 3 мртва, 13 рањених, 63 ухапшено. У међувремену је представник штаба самоодбране Мариупоља негирао учешће локалне народне војске у том нападу. „У нападу на касарну нису учествовале локалне снаге самоодбране, већ људи са стране. Ми чак немамо такво наоружање, које они користе“, рекао је он.


08:30 Руски министар спољних послова Сергеј Лавров иде у Женеву на разговоре са представницима САД, ЕУ и Украјине.


Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров путује у Женеву ради учешћа на преговорима о Украјини.


Консултације шефова дипломатија РФ, САД и ЕУ, као и в.д. министра спољних послова Украјина ће се одржати иза затворених врата и биће посвећене решавању украјинске кризе.


„Кључ за решавање кризе је почетак припрема за истинску уставну реформу, која би обезбедила да се узму у обзир интереси свих региона Украјине, без изузетка“, изјавио је Лавров и истакао да би таква реформа требала да буде „истинска, а не козметичка“.


08:10 Украјина: Ухапшени новинари ТВ „Русија“ ослобођени


Украјинска војска је ослободила сниматељску екипу ТВ канала „Русија“. Tројица новинара су јуче ухапшена у Харковској области, на истоку Украјине, где је тренутно у току специјална операција власти из Кијева с учешћем армије. Руска амбасада је упутила ноту у МСП Украјине, са молбом да се објасни ситуација.


07:50 Украјинска војска пуцала на народну војску у Краматорску


Украјинска војска је пуцала на народну војску у Краматорску, три човека су рањена, саопштио је представник присталица федерализације.


Према његовим речима, припадници народне војске су покушали да на аутомобилима пресеку колону од неколико десантних борбених машина, које су ишле ка аеродрому, а који је од уторка под контролом армије. Они су пресекли колону и тако блокирали последњу машину у колони. Украјинска војска је пуцала на њих. Један човек је рањен у раме, а двојица у ноге. Борбена машина се пробила до аеродрома. Рањенима је пружена медицинска помоћ.


(Глас Русије, Восток)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1hXDBso

THE WASHINGTON POST: Путин против Америке користи њене „прљаве трикове”

put_32


Запад против Русије, по свој прилици, не води битку коју би морао водити, оценио је The Washington Post.


Овај лист сматра да се Владимир Путин неће определити за војну интервенцију у Украјини. Зато што му и није потребна. Јер, уместо ње већ користи тајне операције у стилу CIA.


The Washington Post сматра да садашња дејства Кремља неодољиво подсећају на мере које је предузимао Роналд Реган кад је радио на дестабилизацији и рушењу Совјетског Савеза.


„Уместо да ступи у непосредну конфронтацију са Москвом, Реган је СССР полако кљуцао по ободима и подржавао оне покрете који су дестабилизовали власт Русије у Авганистану, Никарагви, Анголи, и на крају у Пољској и читавој Источној Европи” – сматра утицајни вашингтонски лист.


И додаје да је за та времена то била веома добра тактика против СССР. Уз наглашавање: да то што Русија сада примењује исту тактику није ништа мање исправан корак.


„На крају крајева, Путин је био оперативац обавештајне службе. Он је пратио наша дејства 80-их година и сада против нас користи наше захвате” – изјавио је бивши сарадник CIA Џон Мегвајер.


Лист истиче да је операција на Криму од самог почетка била „тајна”. Руска војска није носила идентификационе ознаке, што је омогућило званичним представницима да негирају чињеницу упада Русије на територију полуострва. Осим тога, Русија је држала под контролом информативне токове.


Међутим, The Washington Post сматра да је „Путинова кампања дестабилизације Истока Украјине” ризичнија је од операције на Криму. Али, Путин је предузео маневар одвлачења пажње и почео војне вежбе у близини украјинских граница. Док је читав свет са пажњом пратио војне вежбе, у већим градовима Источне Украјине одржавала се тајна операција дестабилизације региона.


ukr_123


Американци сматрају да је Путин предузео веома промишљен корак и искористио „културна и религиозна осећања локалног становништва“.


„Реализацију принципа „завади па владај“ – специјалне службе највише воле” – пише The Washington Post.


Амерички државни секретар Џон Кери покушавао је да скрене пажњу на ова дејства Русије.


„Очигледно је да су руске специјалне службе и агенти доприносили почетку овог хаоса који пратимо у последњих 24 часа” – изјавио је Кери. Он је додао да Русија може искористити ове нереде као повод за војну интервенцију. Међутим, амерички лист сматра да не треба очекивати да Москва употреби армију. Тајне операције су далеко безбедније, а дају исти резултат.


„Пад совјетске империје открио је Путину да је најјаче оружје, које нема замену, оно које је чак законито у земљама где се обављају операције” – пише The Washington Post.


Лист истиче да је нуклеарна сила СССР била беспомоћна пред радницима који су штрајковали у Пољској, партизанима у Никарагви и муџахединима у Авганистану.


„Совјетски Савез је био велика звер коју је оборило на стотине ситних убода копљем” – истиче издање.


The Washington Post пише да се против овакве руске тактике може борити једино сама Украјина. Указао је да је Кијев већ почео са узвратним дејствима, пославши снаге реда да ослободе згреде које су заузели демонстранти.


Али, украјинске власти су морале да буду опрезне и да не дозволе да њихове снаге прибегну насиљу.


„Борба у Украјини показује да је ово друга врста ратовања. Путин је добро научио лекције Ирака и Авганистана, као и Пољске и Источне Немачке. У Москви одлуке доноси бивши шпијун који добро познаје читав сет прљавих захвата” – пише The Washington Post.


(Факти)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1hXDBbV

ЕП: Хрвати траже да повраћај културног блага буде део преговарачког процеса о уласку Србије у ЕУ

evropski parlament glasa


Хрватски посланици у Европском парламенту траже да повраћај културног блага буде део преговарачког процеса о уласку Србије у ЕУ.


Хрватски посланици у Европском парламенту Тонино Пицула и Дубравка Шуица тражили су на пленарној седници ЕП у Стразбуру да повраћај културног блага буде део преговарачког пакета за улазак у ЕУ, као и да постојећа Директива о томе треба да се односи и на случајеве након 1993. године.


Шуица, посланик опозиционе Хрватске демократске заједнице, повезала је то питање са Србијом, као кандидатом за чланство у ЕУ, тврдећи да је већина добара отуђена из Хрватске до 1993, у време ратних дешавања, преноси Хина.


Она је још у фебруара тражила помоћ ЕП у убрзању повраћаја од Србије културних добара која су отуђена током рата, а међу којима су, како је навела, бројни уметнички предмети из музеја, цркава, манастира и приватних збирки.


И посланик владајуће Социјалдемократске партије Пицула каже да је Хрватској, као најновијој чланици ЕУ, изузетно стало да се примена Директиве продужи на случајеве отуђења културних добара почињене пре 1993. године.


Како је казао, “док су се у Европској унији укидале тржишне границе, што је један од мотива усвајања прве Директиве, Хрватска је морала да одбрани националне границе”.


У том раздобљу, из Хрватске је отуђено 22.829 музејских предмета и 3.097 културних добара. Добар део је враћен до 2008. године, али од тада до данас враћено их је свега нешто више од стотину, нагласио је Пицула.


“Упркос бројним мерама заштите, кријумчарење културних добара и даље је једна од најраширенијих врста илегалне трговине, поред кријумчарења дроге и оружја, с 40.000 уметничких дела прокријумчарених на годишњем нивоу унутар Уније”, казао је он, а преноси агенција Хина.


(Танјуг)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1hXDvB3

ДВЕРИ: Да ли ће Влада спасити Србију гашењем српских предузећа на Космету

Logo-Dveri-crveni-2014


На дан када државни медији брује о некаквој Вучићевој влади националног спаса, Срби са Косова и Метохије блокирали држе у пуној блокади магистрални пут Рашка – Косовска Митровица да би спречили државу у даљем гашењу фабрике „Лола“ из Лешке, од које живи две хиљаде Срба са КиМ!


Ту вест још ниједан медиј није смео да пренесе! Ево и зашто:


Око две стотине радника успоставило је пуну блокаду јутрос у шест часова и одлучни су да се не разилазе док Вучић не испуни предизборно обећање – а то је деблокада жиро рачуна „Лоле“. То је једини начин да та ковачница настави да послује, а радници да добију прву плату после пет месеци без динара! Рачун је блокиран 14. јануара 2014, због неисплаћених обавеза према фонду ПИО – 4 милиона главнице, а са каматама за три године дуг је нарастао на фантастичних 44 милиона!


Синдикат радника „Лоле“ истиче да су директор Канцеларије за Косово и Метохију, Александар Вулин и потпредседник Владе Александар Вучић на предизборном митингу у Лепосавићу обећали да ће држава одблокирати рачун ако „Лола“ уђе у систем реструктуирања- односно ако припреми комплетну документацију која је потребна за приватизацију и преда је Агенцији за привредне регистре и Агенцији за приватизацију.


- Када смо сва документа уредно предали, челници Лоле су више пута одлазили у Канцеларију за Косово и Метохију и обраћали се премијеру Дачићу, потпредседнику Вучићу, министру привреде Мировићу, али и председнику државе Томиславу Николићу. Проблем није решен! Ми смо учинили своје, а држава своје није учинила. Према томе, директно због њеног нечињења, око 2000 људи пети месец буквално нема од чега да живи – кажу окупљени и наглашавају да је и сама фабрика угрожена јер због блокираног рачуна не може да учествује на тендерима.


У држави у којој ништа не ради, „Лола“ је светли изузетак као фирма која може да послује на територији целе државе – али директно држава спречава у томе. Ми смо изгубили стрпљење! Блокада ће трајати до испуњења захтева, јер је на делу – хуманитарна катастрофа, поручују Срби са Косова и Метохије.


Државни медији се старају да ту поруку нико не чује!


(Двери)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1hXDvkz

ВУЧИЋ ИЗАБРАО: Они ће владати Србијом

Будући премијер Александар Вучић готово је саставио цео тим који ће водити Србију наредне четири године.


ministri С лева на десно: Премијер Александар Вучић и будући министри: Ивица Дачић, Лазар Крстић, Никола Селаковић, Небојша Стефановић, Расим Љајић, Кори Удовички, Иван Тасовац, Вања Удовичић, Зорана Михајловић, Тинде Ковач, Александар Антић


Извор „Блица“ открива да се већ неко време воде преговори с Тинде Ковач Церовић, професорком Филозофског факултета, која би у новој влади на месту министра просвете могла наследити Томислава Јовановића.


- Церовићева још није дала свој пристанак – наводи саговорник „Блица“.


Она је, иначе, већ била у Влади Србије. Док је ресор образовања водио Гашо Кнежевић, у влади Зорана Ђинђића, Церовићева је обављала функцију помоћника министра, а на позицији државног секретара била је у влади Мирка Цветковића. Бавила се реформом школства. Тренутно је чланица НДС Бориса Тадића, а некада је била у ДС.


Лидер напредњака је ближи одлуци да Никола Селаковић и даље води ресор правосуђа, а да Синиша Мали буде нови градоначелник Београда. Међутим, коначну одлуку ће донети до краја недеље.


Наш извор наводи и да је договорено да лидер СДПС Расим Љајић остане на челу Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, али да ће под његовим министарством бити и ресор туризма.


Небојша Стефановић је најближи МУП-у, док ће Зорана Михајловић, како сада ствари стоје, бити потпредседник и задужена за енергетику или инфраструктуру. Како је Александар Вучић недавно изјавио, у његову владу ући ће и Кори Удовички. Њој ће највероватније припасти Министарство привреде, а спекулише се да би могла да буде и потпредседник владе задужена за инвестиције и регионални развој. У тој варијанти, Душан Вујовић, стручњак Светске банке, могао би да добије ресор привреде. Из редова СПС, осим Ивице Дачића, у Немањину 11 могао би да уђе и Александар Антић. Он би и у наредне четири године требало да предводи ресор саобраћаја.


(Блиц)






СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1hXDxZy