Када су их након што су “прошли” неколико комисија, надлежни из највеће гинеколошке клинике у Србији одбили за програм вантелесне оподње, јер је њихов “случај” превише компликован и не потпада под финансирање државе, Бојан и Јелена из Београда нису могли а да се не запитају на који начин то здравствене комисије бирају ко има право на дете, а ко не. У земљи која је прва у Европи када је у питању бела куга, а у којој сваки трећи пар који се одлучи на потомство не може да има децу требало би да постоје мере које свакоме ко жели да постане родитељ то и омогућавају. Тренутно се чини да то баш и није случај. Наиме, Бојан је после једне саобраћајне несреће остао параплегичар, али то га ни у једном тренутку није омело у жељи да постане отац. Све процедуре које треба проћи да би се одобрила вантелесна оплодња саме по себи су довољно тешке, те је непотребно говорити колико је пожртвованости и племенитости, љубави и жеље потребно особи са инвалидитетом да пролази кроз целу причу. ...
СРБИН.ИНФО
