(Иван Ристић) Наизглед безазлени протест радника пропалих тузланских фабрика, тако карактеристичан за постсоцијалистичке економије у транзицији, пре неколико месеци претворио се у општи хаос и анархију на улицама Тузле. Из овог некада индустријског центра насилни протести су се ширили градовима Федерације БиХ, све до кулминације у дану када су гореле зграде кантоналних влада у Сарајеву, Тузли, Зеници, Мостару, и државне институције многим мањим местима. Регионални и светски медији су, како то обично бива, у глас пренели излазак народа на улице неких босанскохерцеговачких градова, а тај догађај су окарактерисали као “социјални бунт”, “оправдано незадовољство грађана БиХ” постојећом социо - економском ситуацијом, а као основни узрок таквог “догађања народа” на улицама градова Федерације БиХ медији су наводили нефункционалност институција система. За прецизно и поуздано тумачење овако крупних политичких догађаја неопходна је извесна временска дистанца. Предстојећи октобарски општи избори у БиХ подсетиће успавану српску јавност која је по добром старом обичају брзо заборавила протесте у градовима Федерације БиХ почетком пролећа, њихове главне актере и циљеве. ...
СРБИН.ИНФО
