Таман Брезна, село под Сувобором, после балканских ратова, огодини у миру, а већ је ваљало опет притезати опанке. Све чешће су се чуле пушке – Брезнанци су их вадили из буџака, извлачили испод кућних рогова, саносили са тавана, чистили, испробавали. У порти брезнанске цркве поп је читао опело живим другопозивцима и трећепозивцима, молио се за покој њихових душа, ако би им кости остале на далеким бојиштима. Потом су очеви и старија браћа пртили торбе са сиром, сланином, погачом и плоскама шљивовице, са по два-три пара гаћа, кошуља и чарапа, заповедали шта да се уради у кући и на имању док се не врате. И Милутин Ломовић, деда нас десеторо унучади, и двоструко више праунучади и чукунунучади, уз све остало, ћушнуо је у упртачу овећу кесу дувана за орахову лулу, узјахао коња Пашу и добацио супрузи, тада још младој мајци петоро деце: ...
СРБИН.ИНФО
No comments:
Post a Comment