ВИДЕО: Ко је творац Catene mundi

Предраг Драгић Кијук, творац Catene mundi, био je и остао реметник: борио се против заборава, а за трајне вредности, неодвојиве од усправног стајања пред Богом и људима. У доба свеопштег дробљења знања, овај интелектуалац је био ренесансних склоности и интересовања: био је управник највеће „Библиотеке иностране периодике“ на Балкану, члан „Удружења књижевника Србије“ по позиву, активни члан „Одбора за заштиту слободе и права“, који се и у титоизму и у посттитоизму ангажовао у борби за право на неоковану, смелу мисао, за достојанство стваралаштва, у земљи у којој су песници попут Гојка Ђога ишли у затвор. Кијук је свагда устајао у одбрану гоњених и утамничених: ангажовао се ради помоћи Србима баченим у чељусти хашког Минотаура, а нарочито у случајевима Радована Караџића и Војислава Шешеља, о коме је, заједно са Момиром Лазићем, организовао неколико научних скупова. Био је један од оснивача „Фонда истине“ (Београд), Светског сабора Срба (Хајделберг), Црквено-народног сабора (Призрен), „Центра за хришћанске студије“ (Београд), удружења интелектуалаца „Српска национална свест“ (Ниш) и издавачке куће „Еуро Епистел“ (Ашафенбруг). Сва ова удружења борила су се за истину о Србима у доба када је та истина, по налозима Империје, била забрањена, и када је Вол стрит заратио против Косовског завета. Иницирао је и био један од аутора декларације на пет језика („Слово о српском језику“, 1998), која је тражила хитну обнову србистике уместо штеточинске сербокроатистике. Покренуо је и уређивао библиотеке – „Српска дијаспора“ и „Српска породична библиотека“. Објавио је двадесетак књига студија и есеја, од којих шест на страним језицима. Зборником „CATENA MUNDI“ (1992), у два обимна тома, сачинио је, према оцени рецензената и приказивача, „духовну енциклопедију српског народа“, а зборником „Мало завештање“ (1999), објављеном на енглеском језику под насловом „The Little Legacy“, извршио преиспитивање хиландарске баштине према кључу православне философије живота. Упокојио се радећи на својој новој књизи коју је, уз свесрдну помоћ сина Ранка, успео и да доврши – „Хришћанство без Христа“. Сер Џон Тавенер, најпопуларнији британски композитор са репутацијом „класичног уметника“, аутор је 15-минутног дела „Epistle of Love“ („Посланица љубави“), насталог по стиховима српске средњовековне поезије, преузетим из Кијукове књиге „Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry“. Због бављења „српским питањем“ и деловања „Фонда истине“ – избачен је са посла 1993, после учешћа на округлим столовима Универзитета у Италији. Иако је „Удружење књижевника“ поднело сву документацију за доделу националне пензије Предрагу Драгићу, он је никад није добио (зато што је био Кијук). У Кембриџовом енциклопедијском издању (Cambridge, England) „2.000 интелектуалаца у 21. веку”добио је одредницу на уреднички позив. Интернационални биографски центар (St. Thomas Place, England) прогласио га је 2010. године за једног од 100 слободних мислилаца у свету. Први и основни задатак интелектуалца је да нам не да спавамо. Да, то је задатак интелектуалца – да омета наш миран сан, нарочито сан после ручка, кад стомак преде као задовољна мачка. Може ли се мирно спавати у свету у којем се дешавају „Аушвиц“, ГУЛАГ и Хирошима? Кијук нас је будио из поспаности не разума (разум је родио и Стаљина и Хитлера), него из дремежа умртвљених осећања. Кијук је својим уређивачким, приређивачким и списатељским радом постао прави чувар скривеног предања свесрпских огњишта које се налазило затрпано у неприказиваним књигама, у прецртаним људима, у заборављеним манастирима и храмовима… Срести Кијука значило је срести храброст у покрету: он се никад није плашио да каже оно што мисли управо зато што је мислио онако како му је налагала […] ...



СРБИН.ИНФО