Турска је предложила Русији своју територију за гасовод Јужни ток. Анкара намерава да разматра варијанту постављања цевовода не на дно Црног мора, како је планирано, већ преко копна. Изјава Турске је дата у контексту обуставе преговора са Русијом о нормативном утврђивању Јужног тока од стране Европе. Ову паузу је одлучила да искористи Анкара.
Турске власти се плаше да ће криза у Кијеву створити ризик за испоруке руског гаса преко Украјине. А то је више од једне десетине укупног гаса који користи Турска. При томе потражња за горивом расте сваке године. Жеља Анкаре је јасна, кажу експерти, и турски предлог је достојан разматрања, али тада ће поставља питање ограничења Трећег енергетског пакета ЕУ, каже начелник аналитичког одељења управљачке компаније Руски стандард Сергеј Суверов.
За руску страну то није најповољнија понуда. Ако гасовод иде преко морског дна, њега практично потпуно контролише Гаспром и налази се ван јурисдикције ЕУ. Истовремено, ако цевовод крене преко копна, Турска као придружена земља ЕУ, може да прихвати на себе обавезе у погледу регулисања гасовода од стране ЕУ, тачније норме трећег пакета, које предвиђају ограничавање власништва над гасоводом. И Турска може да пусти кроз копнени део гасовода не само руски гас, већ и гориво земаља које су руски конкуренти, између осталог Азербејџана или Туркменије.
Предлажући своју варијанту црноморске деонице Јужног тока, Турска прати свој интерес – могућност увећања куповине горива. Али при томе, не узимајући у обзир интресе Гасовода, сматра руководилац аналитичке управе Фонда за националну енергетску безбедност Александар Пасечник. И тешко да сада има времена за ревидирање пројекта.
Мислим да неће бити резивије у страну копненог постављања гасовода на територији Турске. Као прво, то ће померити и рокове реализације пројекта, и практично читаву његову економију, и као што је познато, већ постоје договори са испоручиоцима управо цеви за подводну деоницу. Тачније овде се поставља мноштво питања, како техничких, тако и ценовних параметара, зато је врло проблематично мењати маршруту. Тим пре ако Русија жели да форсира овај пројекат и да га покрене. Први гас у Европи, према плановима руске државне компаније, треба да се појави пред крај 2015. године.
Експерте чуди чињеница да је Турска управо сада изнела свој предлог. Јер раније такву тежњу Анкара није испољавала, када су се потписивали међувладини споразуми о гасоводу са Бугарском, Србијом, Мађарском, Грчком, Словенијом, Хрватском и Аустријом. Тим пре што су радови на изградњи већ започели у Бугарској и Србији, на реду је Мађарска. У првој фази капацитет Јужног тока у првој години ће износити око 16 милијарди кубних метара. А у целини пројекат је срачуна на 63 милијарде кубних метара годишње.
(Глас Русије)
СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1jeBq4Y
No comments:
Post a Comment