Амерички председник Вудро Вилсон: „Спасимо Србију, нашег савезника“

У време Првог светског рата херојска Србија је имала бројне савезнике и пријатеље. Један од њих је био и амерички председник Вудро Вилсон.

У данима Првог светског рата, херојски напори Србије били су подржани од стране утицајних савезника. Цар Николај је претио да ће се Русија повући из рата уколико савезнички бродови не евакуишу српску војску из албанских пристаништа. Фрнацуски и други савезнички војници су се борили раме уз раме са српским на Солунском фронту. Важан савезник Србије биле су и САД а њихов председник, Вудро Вилсон, био је велики пријатељ српског народа.

Томас Вудро Вилсон је рођен 1856. године у Стантону, граду у америчкој савезној држави Вирџинији. Био је 28. председник Сједињених Америчких Држава. На функцију је изабран 1913. године, непосредно уочи Првог светског рата. У годинама трајања и непосредно по завршетку Великог рата, као председник тада већ водеће светске силе, имао је велики утицај на светску политику.

Вудро Вилсон је имао вeлике симпатије за Србију и њене напоре да се издигне из пепeла након Албанске голготе. О борби српског народа, његовим страдањима и херојству српске војске, често је слушао од свог пријатеља, Михајла Пупина. Успешан и цењен научник, Пупин је био професор на универзитету Колумбија. Године 1912. именован за генералног конзула Краљевине Србије у САД и на том положају је остао до 1920. године.

У том периоду Пупин је извршио велики утицај на америчку интелигенцију и посебно председника Вилсона. Био је најбољи амбасадор којег је Србија имала у САД. Борио се за Србију, истицао њено страдање и ратне напоре. Успео да за своју домовину обезбеди подршку светске силе и једног од кројача будућности.

Под утицајем Михајла Пупина, Вудро Вилсон је на четврту годишњицу аустроугарске објаве рата Србији, 28. јула 1918. године, прогласио Српски дан. Тог дана се први и једини пут на Белој кући и свим зградама јавних институција у Вашингтону завијорила српска застава. Поред тога, председник Вилсон је издао саопштење америчком народу које је прочитано у црквама широм САД и објављено у већини утицајних дневних новина.

Порука је гласила:

У недељу 28. јула навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља решеног да га уништи. Племенити је тај народ одговорио. Тако чврсто и храбро одупрли су се војним снагама земље десет пута веће по броју становништва и војној моћи, и тек када су три пута протерали Аустријанце и након што су Немачка и Бугарска притекле у помоћ Аустрији, били су приморани да се повуку преко Албаније. Иако је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада надјачани надмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност.

Примерено је да народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих и великих, да живе сопственим животом и да бирају своје владе, присећајући се да су начела за које се Србија витешки борила и пропатила иста она начела за која се залажу Сједињене Државе, поводом ове годишњице изрази на адекватан начин саосећење са овим потлаченим народом који се тако херојски одупирао тежњама германске нације да доминира светом. У исто време, не бисмо смели заборавити ни истородне народе велике словенске расе – Пољаке, Чехе и Југословене, који сада под владавином туђинаца, чезну за независношћу и националним јединством.

Ово се не може обележити на више прикладан начин до у нашим црквама.

И, зато, позивам народ Сједињених Америчких Држава, свих вера и вероисповести, да се окупе на својим месним богослужењима, у недељу 28. јула, у циљу исказивања саосећања са овим подјармљеним народом и њиховим истородницима у другим земљама, И да призовемо благослов свемогућег Бога за њих саме као и за циљ којем су се посветили.

Вудро Вилсон, председникБела кућа, јул 1918.

Постер са позивом грађанима САД да помогну Србију, свог савезника

Да порука није остала само мртво слово на папиру говоре и дела којима су САД, под вођством Вилсона, одлучно устале у одбрану интереса новонастале Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Најпре су, као прва велика сила, признале новостворену Краљевину СХС. Вилсон је одбацио Лондонски пакт из 1915. године, као обавезујући за САД, и оштро се супротставио настојањима Ватикана, Италије и Републиканске странке у САД да Краљевина СХС уступи делове своје територије Италији. Коначно, Вилсон је 1920. године одбацио и Рапалски споразум којим су Велика Британија и Француска желеле да наметну неприхватљива решења за Краљевину СХС у спору са Италијом.

(magacin.org)

СРБИН.ИНФО http://ift.tt/1l7u369