Проучавање историје омогућава нам и у томе је једна од њених највећих дражи, да оцењујемо квалитет одлука властодржаца у једној епохи на основу њима проузрокованих, са мање или више одложеним дејством, догађаја који су се десили у каснијим периодима. Истине које откријемо тим проучавањем нису саме себи циљ већ су нам оне наук за будућност да се сличне грешке не би поновиле и да би се спречила, предупредила, трагична дешавања у будућности.
Исто као што су српски властодржци проширили своју државу на оне територије које нису српске и тиме од тих присаједињених несрпских народа створили још веће непријатеље српског народа, тако је и руска царска империјална политика вековима Руском Царству, царству свих Руса, и Великоруса и Малоруса и Белоруса, насилно припајала територије народа међу којима неки не само да нису били Руси већ нису били ни Словени, ни православци, ни хришћани, и тиме је она улазила у перманентне сукобе и од њих стварала не само вишевековне непријатеље Московској или Петроградској власти већ и самом Руском народу.
Погрешне одлуке властодржаца плаћа пре свега и под један народ а не они сами. Тако су временом у састав Руског царства ушле и Финска и Пољска и прибалтичке земље: Естонија, Летонија и Литванија, и кавкаске земље: Грузија, Јерменија и Азербејџан, као и земље Централне Азије као што су: Таџикистан, Туркменистан, Узбекистан, Киргизија и Казахстан.
Крајем 19. и почетком 20. ...
СРБИН.ИНФО
No comments:
Post a Comment